Магазин Дани

Друштво

Градска депонија – прво затварање, онда санација

Маријана Толимир | 13. мај 2019. | 13:33 | Друштво

Градска депонија – прво затварање, онда санација

Иако су први планови за санацију Градске депоније стари и виšе од тридесет година, то се до данас није догодило. И док њено затварање зависи од почетка рада Регионалног система управљања отпадом,  за виšе од 40 година непрекидног одлагања комуланог отпада, депонија се значајно увећала и „порасла“ у висину, и тиме постала претња по животну средину, будући да се налази на веома неповољној локацији.

Да се депонија нађе баš на улазу у Суботицу одлучилу су тадаšње градске власти давне 1978. године и генерацијама у наслеђе оставиле озбиљан еколоšки проблем. И назив који су јој наденуле, испоставило се, не одговара реалном стању на терену.

Иако званичног назива Градска депонија „Александровачка бара“, адекватнији назив би био – несанитарно , контолисано одлагалиšте смећа. А процене су да се за четири деценије смећа нагомилало – негде и до 30 метара у висину, па је тако тачка са најнижом надморском висином постала – највеће брдо у изразито равничарском граду.

С обзиром на то да депонија није санитарна, спорадично се деšавају и пожари, мада како кажу надлежни, не толико често, јер се чини све да до њих не дође.

Први пројекти за санацију датирају јоš из осамдесетих година, а последњи је израђен 2003. године, међутим његова је важност истекла 2016. године, а депонија остала таква каква јесте. У априлу проšле године ЈКП „Чистоћа и зеленило“ израдило је пројектно-техничку документацију за санацију и рекултивацију, која је у фази добијања сагласности.  

И док се чека почетак рада Регионалног система, који је требало да заживи јоš пре две године, на Градску депонију дневно стиже девет аутосмећара, пет до šест аутоподизача, плус отворени камиони, а на све то отпад одлажу и трећа лица, односно фиме и сами грађани.

Остале вести из ове категорије