Очување народног стваралаштва за Валерију Шебек није посао,није ни хоби, већ начин живота. Својим радом и залагањем од заборава је отргла и сачувала тековине народа са ових простора. Због тога се ове године нашла међу лауреатима признања „Про урбе”.
Њен животни позив и највећи допринос заједници везани су за народно
стваралаштво, очување традиционалних вредности и преношење културног наслеђа будућим генерацијама.
Више од четири деценије Валерија Шебек посвећено се бави народним рукотворинама, нарочито бачким белим везом, плетеном чипком и традиционалним украсним техникама. У време када су традиционални облици ручног рада били потиснути савременим трендовима и индустријском производњом, она је показала изузетну истрајност и посвећеност у очувању старих занатских вештина. Осамдесетих година савладала је технику бачког белог веза код Илонке Варге, а потом је своје знање континуирано усавршавала кроз бројне курсеве, радионице, стручне кампове и сарадњу са истакнутим познаваоцима народне уметности у Србији и Мађарској.
Њени радови су веома рано привукли пажњу стручне јавности. Већ 1987. године освојила је друго место на изложби ручних радова у Суботици, након чега су њени везови и ручни радови редовно учествовали на значајним изложбама и конкурсима народне уметности у земљи и иностранству. Стручни жирији више пута су награђивали њене радове због изузетне техничке прецизности, аутентичности и уметничке вредности.
Посебан значај у њеном раду има очување и развој бачког белог веза који је, захваљујући њој, поново добио значајно место у културном животу локалне заједнице. Као руководилац везилачке секције „Грáнáталма” у оквиру Културно-уметничког друштва занатлија „Ерне Лањи“, Валерија Шебек је окупила бројне љубитеље народне уметности и створила простор у којем се традиционалне технике не само чувају већ и активно преносе млађим генерацијама. Рад секције ”Грáнáталма„ остварио је значајне успехе и признања. Секција је 2015. године освојила прво место у финалу ИИ Културно-уметничког такмичења старијих лица Карпатског басена у Будимпешти. Поводом обележавања јубилеја реформације 2017. године, радови чланова секције били су изложени у витешкој дворани Будимског дворца, а представљени су и у Националном салону у Будимпешти, као и у Нађкањижи. Етнолошко друштво ”Киш Лајош„ доделило је 2018. године секцији ”Грáнáталма“ признање „Кати Шаму“, чиме је потврђен њихов значај у очувању традиционалног народног стваралаштва.
Један од највећих доприноса Валерије Шебек јесте поновно откривање и оживљавање технике плетене чипке, готово заборављене рукотворине старе више хиљада година. Почетком 2000. године започела је самостално истраживање ове сложене технике, за коју није постојао сачуван опис на мађарском језику. Захваљујући великом стрпљењу, упорности и дугогодишњем практичном раду, успела је да реконструише поступак израде плетене чипке и да га поново уведе у савремено народно стваралаштво.
Њен рад на очувању плетене чипке изазвао је велико интересовање стручне јавности и институција културе. На основу тог рада реализован је и заједнички ИПА пројекат Културно- уметничког друштва занатлија „Ерне Лањи“ и Музеја чипке из Кишкунхалаша. Поводом завршетка пројекта објављена је и публикација са њеним свеобухватним описом технике плетене чипке, чиме је овај део културног наслеђа трајно документован и сачуван за будуће генерације.
Њени радови од плетене чипке награђени су 2025. године сребрном дипломом на XВИ
Државној изложби народне уметности у категорији „жива народна уметност“.
Поред стваралачког рада, Валерија Шебек последњих година активно подучава децу и младе изради плетене чипке.
Њен педагошки рад представља драгоцен допринос очувању нематеријалног културног наслеђа и преношењу традиционалних знања на нове генерације.
Посебну пажњу посветила је и раду са децом кроз чипкарску секцију „Бобита“ на Палићу,где су најмлађи кроз дружење и креативан рад имали прилику да се упознају са традиционалним техникама ручног рада.
Поред веза и чипкарства, Валерија Шебек значајно је допринела очувању традиције израде божићних анђела од креп папира.
Реализовано у оквиру пројекта „Суботица на ћирилици”, који је суфинансиран из буџета Града Суботица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
