Да деца могу бити креативна, маштовита и вредна и без мобилних телефона, показује нам једна посебна прича из ОШ „Јован Микић“. Ученици четвртог разреда већ годинама стварају часопис ”Совице паметнице“, а сада су осмислили и „Букварко“ – поклон најмлађима који тек уче да читају и пишу, са жељом да им покажу колико је леп и чаробан свет књига.

Дуња Крсмановић, Вељко Комненов, Лана Пашагић, Павле Јарамазовић, Лена Ђуровић, Милица Боговац и Милица Раковић учествовали су у изради часописа и „Букварка“. Својим радовима показали су да се креативност, машта и вредноћа могу претворити у нешто лепо и корисно, а њихова идеја постала је поклон који ће остати будућим генерацијама ученика.

 Милица Раковић

- Уживала сам правећи „Букварко“ са својим другарима из разреда. Било ми је посебно лепо што смо заједно стварали, дружили се и своје идеје преточили у нешто што ће остати као успомена.

 Дуња Крсмановић

- Радили смо часопис, писали песмице, цртали и свашта лепо стварали. Било нам је забавно да заједно радимо и смишљамо нове идеје.

 Вељко Комненов

- Ја сам јако уживао док смо радили ова четири часописа, ја сам више писао него што сам цртао, али смо и цртали и писали.

 Лана Пашагић

- Јако волим све што смо радили и баш ми је драго због тога. „Букварко“ ми је најомиљенији и најдражи. Мислим да ће се првацима, када га буду читали, јако свидети, јер има пуно наших цртежа, песмица и свега лепог што смо заједно направили. Једноставно, јако је лепо!

У другом полугодишту другог разреда, дошли су на идеју да ураде нешто више од онога што се учи у школи – да направе часопис.Тако су настале „Совице паметнице“, часопис који је излазио квартално и пратио смену годишњих доба. У њему су ученици имали прилику да изразе своје стваралаштво кроз слике и речи, али и кроз истраживачки рад. Сваки број био је одраз њихове радозналости, маште, труда и жеље да науче нешто ново и своје идеје поделе са другима. У свему томе их је подржала и несебично им помагала учитељица Татјана Прибићевић.

- У раду смо наставили и током трећег разреда, а када смо стигли до четвртог, пожелели смо да иза себе оставимо нешто што ће бити драгоцено и будућим првацима. Тако је настао наш „Букварко“. У ”Букварку“ је свако од ученика исказао оно што најбоље зна и уме. Своје идеје преточили су у песме, приче и цртеже, показујући колико су креативни, маштовити и, пре свега, вредни. На тај начин „Букварко“ није само збир њихових радова, већ и својеврсни траг њиховог одрастања, учења и заједничког стваралаштва.

У свим подухватима, поред учитељице и деце, учествовали су и родитељи. Уз њихову велику помоћ, успели су да дигитализују, обраде и објаве „Букварко“. Подршка родитеља је била драгоцена и показала је колико заједништво школе, ученика и породице може допринети остваривању лепих и значајних идеја.

- Цела техничка припрема била је мој посао. На почетку нисам био довољно вешт, али смо кроз овај пројекат сви научили да будемо бољи. Сваки наредни број био је све лепши и лепши. Све похвале за учитељицу, за њен труд и за све што је радила са нашом децом. Све похвале и за децу, јер су често остајала и после наставе. То им је много значило. Било би лепо да се оваква пракса устали и у другим разредима – рекао је Лазар Раковић, родитељ.

Ова прича показује да се уз машту, труд, креативност и заједништво могу створити велике ствари. „Совице паметнице“ и ”Букварко“ нису само часописи и књиге – они су успомена на једно лепо детињство, заједнички рад и прве кораке у свету стваралаштва. А можда је најлепше то што ће њихов труд наставити да живи кроз неке нове прваке, који ће листајући „Букварко“ открити да учење може бити забавно, а да су књиге – прави прозор у свет.