Наша суграђанка Моника Токаи бави се грнчарством пуну деценију, прави разне предмете, а како каже, највише воли традиционалне мотиве и боје. Наше камере забележиле су део њене колекције, али и причу како је све почело.

Иако је то била жеља још из детињства, Моника Токаи је почела да се бави грнчарством пре тачно једну деценију. Њена љубав према мађарској култури, традицији и мотивима нашла је свој пут управо кроз предмете које израђује. Глина јој је била посебно интересантна, па тако и прављење предмета од тог материјала. Основе је научила путем курса који је похађала, а како објашњава, још много тога је требало научити, али истиче и изреку: „Првих десет година грнчар ради оно што успе, а после оно што жели”. Радионицу и алат има у својој кући, што јој умногоме олакшава рад.

- Ово сам четкицом радила, ово где је натпис, алат је као када се шарају медењаци и из те пумпице излази боја којом правим шаре. Имам ово, када се пипне, осети се да је удубљење, ту је основни слој који се осуши и то резбарим, ту буде тамнија подлога. Прво се пече глина, добија се цреп да тако кажем, па се поново пече и зависно од глазуре од 1.000 до 1.200 степени, па добије овај сјај, најпре да не пропушта воду, а потом је то и естетика.

Користи неколико техника и прави разне предмете. У свом раду такође спаја традицију и савремене мотиве, а инспирацију проналази и у свакодневном животу.

-На пример, то је та техника за коју нисам користила точак, са оклагијом је развучена глина и састављена кутија, ово су користили за со на пример. Ту стављам наше мотиве, некада нешто друго и тако. Имам и ову технику, на точку се ради, али видимо да је ова лала посебно стављена на глину када се она мало осуши. Овај ћуп рађен је кроз руно, саставља се од комада и ово је мања верзија, све се ради ручно, а мотиви су били као у старој Грчкој, стављала сам печате.

У зависности од величине и врсте предмета, израда може да потраје и до неколико недеља, до коначног производа.

-Посуда као посуда брзо се уради, али онда иде сушење пар дана, па то чекамо. Онда иде основна подлога, па се чека, па правим шару на њој када се скроз осуши, па ставим на прво печење, то је 1.000 степени и онда се хлади пећ једно два дана, па поново печем глазирано и опет се суши два дана. Укупно за један производ треба две до три недеље.

Моника држи радионице и за децу и за одрасле, како групне тако и појединачне часове, такође ради и предмете по жељи, па је тако правила чиније за гулаш, кригле и друге ствари. Сви заинтересовани радове наше саговорнице могу пронаћи на друштвеним мрежама.