Дана ослобођења Сомбора од фашистичке окупације у Другом светском рату –
21. октобар, обележен је полагањем венаца и Свечаном академијом и доделом
највишег градског признања – „Октобарске награде“.
Свечана академија уприличена је у Свечаној сали Жупаније, а присутнима се
обратио градоначелник Града Сомбора Антонио Ратковић и истакао да је 21.
октобар, дан када је Сомбор поново продисао, дан када су се капије слободе
широм отвориле након четири дуге и мрачне године фашистичке окупације.
– Пре више од осам деценија храбри борци партизанских одреда и Црвене
армије, вођени идејом која је већа од живота, умарширали у наш град и донели
оно за чим је свако људско биће чезнуло – слободу. Овај дан припада храбрим
борцима партизанских одреда и Црвене армије, који су вођени
непоколебљивом жељом дали оно највредније – своје животе – да бисмо ми
данас живели у миру. Историја нас учи да слобода никада није била поклон.
Она је скупа, плаћена је крвљу и зато је наша дужност да име сваког хероја
чувамо од заборава. Памтимо зато: Вујадина Бане Секулића, Ернеста Киша,
Веру Гуцуњу, Стевана Мереиа, Жарка Зрењанина, Ружицу Рип…, и све оне
који су своју младост, своје снове и своје животе уткали у темеље отаџбине и
слободног Сомбора. Њихова жртва обавезује нас да никада не заборавимо цену
којом је плаћена ова раскошна равница којом данас слободно корачамо.
Слобода је универзални принцип на коме почива све што је људско и вредно у
нашем постојању. Она је темељ наше прошлости и једини могући кров наше
будућности, јер су без слободе сви успеси привремени, а сви снови
недостижни. Данас када погледамо око себе, свесни смо да живимо у тренутку
у коме је читав свет пред великим искушењима, геополитичким превирањима
и изазовима који нас подсећају колико је мир крхак. Наша земља, Србија, води
мудру, стабилну и одговорну политику, чувајући свој суверенитет и
независност, док истовремено гради мостове сарадње. У том конгломерату наш
град Сомбор остаје бастион заједништва и суживота. Наша снага лежи управо
у нашој мултикултуралности, у чињеници да вековима живимо једни са
другима, поштујући се и заједно градећи бољи живот за нашу децу. Историја
нас учи да се слобода не добија једном заувек. Она се брани свакога дана – не
оружјем, већ радом, знањем, изградњом улица и тргова, бригом о старима и
улагањем у младе. Драги суграђани, нека нас октобарски дух победе
инспирише да будемо бољи људи, да чувамо мир и да никада не угасимо
пламен слободарске традиције коју су нам преци оставили у аманет. Нека живи
сећање на хероје 21. октобра. Срећан вам Дан ослобођења Сомбора. Живео
Сомбор, живела Србија – рекао је градоначелник.
Градско веће Града Сомбора је на предлог Комисије за спровођење поступка за
утврђивање јавних признања, одлучило да „Октобарска награда“ буде уручена
просветној радници, бившој директорКи Основне школе „Мирослав Антић“ у
Чонопљи, али пре свега жени која је цео свој живот посветила очувању
традиције, културе и обичаја својих предака, Срба са Кордуна – Милки
Боснић.
– „Октобарска награда“ представља велико и позитивно изненађење за мене.
Поносна сам што сам била упорна у свом послу, као и у животу уопште.
Желела бих овом приликом да нагласим да је Град Сомбор најбољи пример да
разум и доброта могу савладати све разлике међу људима, верске, језичке,
образовне… За остварење таквих снова морају и млађе генерације дати свој
допринос, а то стичу знањем, васпитањем и племенитошћу, коју смо им дужни
уприличити и бити узор. За то су неопходни темељни планови, ангажовање
сваког појединца и едукација, а не политизирање, отворено и колективно
планирати, дисциплиновано радити и да свако од нас дâ од себе највише што
може – рекла је Милка Боснић.
Милка Боснић је рођена 14.10.1947. године у Чонопљи. Основну школу
завршила је у Кљајићеву, Вишу педагошку школу у Осијеку, а Учитељски
факултет у Сомбору. Четрдесет година радног стажа провела је у ОШ
„Мирослав Антић“ Чонопља и ОШ ”Никола Вукићевић“ у Сомбору као
професор разредне наставе и директор ОШ у Чонопљи у периоду од 1998-2002.
године. Члан је КУД-а „Вук Караџић“ из Чонопље од 1976. године, дакле
педесет година рада у аматеризму. Током рада у културно-уметничком
друштву обављала је послове кореографа, председника друштва, водила
изворну певачку групу и групу подмлатка. Иако је свакодневно путовала до
радног места, увек је налазила времена за разне школске активности и рад у
Месној културно-просветној заједници. У струци је постизала запажене
резултате. За активности у школи, пре све у фолклорној секцији, хору и
оркестру, као и ангажовање у друштвено-политичким организацијама и
самоуправним органима више пута је награђивана. Приоритети њеног
друштвеног рада су неговање традиције и обичаја Срба са Кордуна и у сталном
је контакту и у нераскидивој сарадњи са Србима који живе на том простору.
Као члан културно уметничког друштва остварила је веома успешне наступе
широм бивше Југославије, као и у иностранству. Организовала је ликовне
колоније у Чонопљи са циљем да се слике донирају како би се од тих средстава
стипендирали студенти и деца из рањивих категорија Срба у Републици
Хрватској, а под покровитељством „Привредника“ из Загреба. Поред тога
иницијатор је оснивања кампа „Самичари Кордуна“ који се одржавао у
Чонопљи у периоду од пет година на тему изучавања специфичног музичког
инструмента са Кордуна тамбура-Кордунашка самица, која је заштићена као
нематеријално културно благо Срба са Кордуна. Оснивач је Етно поставке
Срба са Кордуна као и Спомен собе о страдању деце у логорима током НОБ-а
и Спомен библиотеке чије се поставке налазе у Чонопљи. Током свог радног
ангажовања у свету аматеризма са члановима културно уметничког друштва
прикупљала је експонате и документацију како се не би заборавило порекло и
традиција које је преточено у спомен собе за будуће нараштаје. Активан је
члан ЗУС „Коријени“ Сомбор и Српске читаонице ”Лаза Костић“ Сомбор где
обавља функцију члана Управног одбора. Добитница је многобројних
признања и награда од којих се издваја признање Завода за културу Војводине
за дугогодишњи стваралачки рад на очувању народне традиције Срба Кордуна.
Свечаност поводом Дана ослобођења својим наступом увеличали су малишани
из Хора „Шарени вокали“.
Уочи свечаности у Скупштинској сали, градоначелник Града Сомбора
Антонио Ратковић, заједно са председником Скупштине града Сомбора
Владиславом Живановићем, чланом Градског већа др Раденком Станићем,
чланом Градског већа Слободаном Станић и помоћником градоначелника
Савом Иришкићем, уприличио је пријем за делегацију Амбасаде Руске
Федерације и делегацију Амбасаде Р. Бугарске, као и за представнике
СУБНОР-а и Војске Србије.
По завршетку пријема, у знак сећања и дубоког поштовања, на Споменик
партизанским борцима, Споменик борцима Црвене армије, Споменик
бугарским жртвама и Споменик жртвама фашистичког терора, положени су
венци.
Венце су положиле делегација Града Сомбора, делегација Амбасаде Руске
Федерације, делегација Амбасаде Републике Бугарске, представници
СУБНОР-а, Војске Србије, представници Првог центра за обуку Војске Србије,
ГрО Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Удружења
ратних војних инвалида града Сомбора, Асоцијације жена Сомбор, Кола
српских сестара, Савеза РВИ породица палих бораца, Савеза удружења
народноослободилачких ратова Града Суботице, Удружења сомборских
ветерана и Удружења „546. моторизоване бригаде Цар Душан силни“.
