Комеморативним скупом у Синагоги и полагањем венаца на спомен обележје страдалима у Холокаусту јуче је обележена 80. годишњица депортације суботичких Јевреја у Аушвиц и друге нацистичке логоре.

Осамдесет година је прошло откад је 16. јуна 1944.године више од 4.000 суботичких Јевреја депортовано , прво у транзитне логоре, а потом у Аушвиц и друге концентрационе логоре и фабрике смрти широм Европе. Страхоте Другог светског рата и повратак из нацистичких логора доживело је њих свега 1000. Пропаганда која је о Јеврејима пласирана годинама уназад довела је до тога да када је одлука о депортацији донета, тек је понеко гласно протестовао, а већина је ћутке посматрала прогон, подсећа председник Јеврејске општине Суботица, Роберт Сабадош и подвлачи да је сећање на њих поука прошлости за будућност, коју морамо да преносимо и даље.

„То је јако битно за ове генерације које су данас на сцени, које не знају шта је то било и какве је то последице произвело. Комеморације су сећање, а сећање је битно због тога да остане лик човечји који је због нечије самовоље, бестијаности, нестао са овога света и то што се не спомиње као питање статистике, броја преминулих и броја убијених, него свако је имао своје име и презиме, имао је своје жеље, своје мисли и своја осећања“ – навео је Сабадош.

Први писани закони усмерени против Јевреја могу се наћи још у римском законодавству, а прва гета нису настала у Варшави, већ у средњем веку, истакао је историчар и директор Гимназије „Светозар Марковић“, Душан Павловић и додао да идеологија нацизма није користила ништа ново, већ оно што је у Европи постојало хиљадама година уназад.

„Само су то подигли на један неслућени ниво, који дотад није виђен, да се уништи један читав народ, једна читава заједница. То дотад Јевреји нису доживели, да буде тих размера и те величине. Зато је узрок Холокауста нешто што треба да знамо да је то дубоко укорењено, да може да се понови, да то није хир једног појединца или једне идеје и да данас када се рехабилитују такве идеје зарад дневно-политичких интереса, морамо да знамо да се боримо против тога, јер само истином ћемо спречити оно што нам се десило“ – упозорио је Павловић.

Јеврејска заједница у Суботици након Другог светског рата никада се није опоравила, некада је бројала 6.000 припадника, а сада свега 250. Њихов утицај на развој Суботице и данас се види, подсетио је председник Скупштине града и Фондације „Суботичка Синагога“, др Балинт Пастор и подвукао да ниједан став не сме проузроковати страдање нити једног појединца, заједнице или народа.

„Одајући им почаст питамо се како је човек могао учинити човеку. Треба да кажемо јасно да нећемо дозволити да избледи сећање на ужас који се догодио пре 80 година. Морамо да кажемо и то, али и да се залажемо да дискриминација, изазивање мржње не би никоме могли постати оруђе. Наша је индивидуална и колективна, а посебно политичка одговорност да ове појаве осудимо, али то није довољно, већ треба и да им се супротставимо“ – изјавио је Пастор.

Од 75.000 Јевреја, колико их је живело у предратној Југославији, рат је преживело око 15.000. Процењује се да је у Србији убијено близу 15.000 Јевреја, од чега више од 9.000 из Београда, додао је члан Градског већа, Срђан Самарџић и истакао да ће Град Суботица и у будуће бити поуздан партнер Јеврејској општини.

„Поред чињенице да су веома дуго у историји српско-јеврејског страдалништва, Срби и Јевреји стајали у истом строју за губилиште, од руку истих џелата убијани по истим конц логорима, живи спаљивани у истим пећима и скупа нестајали у истим јамама, чињеница је такође да је Србија једна од ретких земаља у којој Јевреји ни у једном тренутку као заједница нису били физички угрожени, нити подвргнути групном истребљену и геноциду од домаћег становништва, једино од стране окупатора који су истовремено прогањали и убијали Србе“ – рекао је Самарџић.

Венце су на спомен обележје страдалима у Холокаусту у дворишту Синагоге положили представници Града Суботице, Севернобачког округа, амбасада и конзулата, националних савета, неколико јеврејских општина, као и удружења. Венци су положени и на Споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, на Тргу јеврејских жртава.