Како би се стари буњевачки обичаји сачували од заборава, и ове године је органозовано традиционално прескакање ватре на Светог Ивана Цвитњака у Малој Босни.
Како је то некада било, сви присутни имали су прилику да виде и доживе на јучерашњем прескакању ватре. По традицији, плету се венци од свеже убраног ивањског или ливадског цвећа, носи се традиционална ношња.
-Прво се направи плетеница, умота се и остатак се уврти у круг. Прескачемо ватру, некада су деца ваљала ноге и руке да не би имали жуљеве – рекла је Јована Бачикин.
- Праве се венци од цвећа, сами бирамо које цветове желимо и плете се плетеница. Задовољна сам како је испао венац, нисам учествовала у обичају, занимљиво је – рекла је Дорис Бенић.
Према традицији, ватра се прескаче како би се учесници заштитили од зла.
- Ватра се палила и прескакала да би се заштитили од зла. Ватру су прескакали момци и цуре, момци да се мало докажу, али и цуре да се покажу пред момцима. Плели су се венци од ивањског цвећа, видели смо и радионицу плетења тих венаца, а плели су их ученици који похађају буњевачки језик са елементима националне културе, чланови КУД „Братство” и чланови Удружења грађана „Тахлес” – каже председница УГ „Буњевачка вила”, Нела Ивић.
Мноштво других веровања и обичаја такође се доводи у везу са прескакањем ватре, објашњава председница Удружења грађана „Буњевачка вила” из Мале Босне, Нела Ивић.
- Када је после прескакања ватре било мало свирке и игре, цуре су тај венац које су носиле на глави, стављале на главу момка који им се свиђа и на тај начин показале да желе да играју са њим. Обичај је и да се венац баца на дуд, што је цура више бацила венац, веровање је да се удала те године, добро и богато. Још један обичај је да су мајке које су у тој години изгубиле дете, бацале јабуку у ватру. Након гашења ватре, у тој гари су се руке и стопала трљали да не буде жуљева и да буду здрави. Венац се стављао и на салаш за заштиту.
Прескакање ватре део је програма који претходи обележавању самог Дана Дужијанце, 15. августа.
