У времену када се све мање говори о солидарности међу људима, а хуманост неретко остаје у сенци свакодневице, постоје оне које тихим, али снажним корацима мењају друштво у којем живе. Њихов рад доказује да хуманост није изгубила своју снагу, али и да су саосећање и брига о човеку вредности које никада не застаревају. Оне су чланице Кола српских сестара, жене које своје слободно време, емоције и труд несебично поклањају онима којима је помоћ најпотребнија, не очекујући заузврат ништа осим једног искреног осмеха. Радост и задовољство им доноси туђа срећа.
Доброчинство рођено у најтежим временима
Прича о Колу српских сестара почиње давне 1903. године, када је тежак положај српског народа у Старој Србији покренуо талас избеглица, рањеника и сирочића који су спас тражили у матици. Гледајући тугу свог народа, чувене Српкиње, сликарка Надежда Петровић и добротворка Делфа Иванић, дошле су на идеју да оснују женско добротворно друштво. Њиховој визији убрзо су се придружили српски дипломата Иван Иванић и писац Бранислав Нушић, који је на иницијалном састанку и предложио да се друштво назове Коло српских сестара. Жене које су тада приступиле Колу биле су праве хероине свог доба, па су током Балканских и Првог светског рата даноноћно неговале рањенике.
Дух доброчинства убрзо се проширио, па је тако 1. јуна 1938. године основан и месни одбор Кола српских сестара у Суботици. Прва председница била је Мила Брашић, а секретарка Марта Илић. Иако је рад друштва био насилно прекинут током Другог светског рата, а потом дуго спутаван од стране комунистичких власти, племенита идеја никада није угашена. Суботичке жене, не желећи да заостају за својим славним претходницама, обновиле су рад 1992. године, у ком се и тада и сада руководе изреком:„Све дакле што хоћете да вама чине људи, чините и ви њима.”
Дела која граде нечије снове
Данас, након више од века постојања идеје, мисија суботичког Кола српских сестара, можда је другачија него на почетку његовог рада, али се главни циљеви и идеје нису мењали. Овдашње Коло тренутно, како за „Дане” каже његова потпредседница Миљана Атић, броји око тридесетак чланица. Различитих су узрасних доби, од 23 до 88 година, али их то не спречава да заједничким снагама и пуне елана реализују четири велика и неколико, ако тако може да се каже, мањих пројекта. Највише помажу онима које друштво често превиди, деци из социјално угрожених породица, малишанима са потешкоћама у развоју, усамљеним старим лицима на селима и талентованим студентима.
— Пројекат који реализујемо већ пуних 15 година и мени, можда, најдражи је стипендирање социјално угрожених студената. Уз помоћ донација тренутно стипендирамо троје студената. Посебно смо поносни на ову чињеницу с обзиром на то да смо доскоро били у могућности да помажемо само једном. Ради се о деци која су изузетно материјално угрожена, која одрастају само са једним родитељем или са родитељима којима су примања изузетно мала. Та деца су, волела бих то да нагласим, изузетна. Она су средњу школу завршила са одличним успехом. Вредни су, добри и племенити. Тој деци Коло српских сестара помаже тако што им, уз помоћ донатора, месечно даје одређени износ новца. Осим новчане помоћи, та деца могу да нам се обрате и за друге видове помоћи. Они факултете завршавају са просеком преко девет и постају угледни грађани нашег друштва. Давањем стипендија, и уз стипендије које им даје држава, добијају шансу да остваре своје снове. Помагали смо студенткињи која је завршила Хемијски факултет са просеком десет, са 28 година је била на докторским студијама, радила је у истраживачком центру и родила двоје деце — с поносом прича Миљана Атић, потпредседница Кола српских сестара.
Пуну деценију Коло српских сестара успешно реализује и пројекат „Помоћ старачким и самачким домаћинствима” у Горњем и Доњем Таванкуту, као и у Старом и Новом Жеднику. Средства за спровођење пројекта добијају преко општинског конкурса, а захваљујући њима током шест месеци сваке године пружају подршку најстаријим суграђанима. Да би старима и самима пружале помоћ и током других месеци, жене из Кола део новца који прикупе на Донаторској вечери, опредељују за ову намену.
— Тренутно помоћ добија тридесет корисника из наведених насеља. Наше геронтодомаћице редовно их обилазе, помажу у свакодневним пословима, набављају намирнице и воде бригу о њиховим потребама. Ипак, оно што је многима од њих највредније јесте топла људска реч, пажња и осећај да нису заборављени — наглашава Атићева.
Герентодомаћице и други који учествују у реализацији пројекта помажу старима на најразличитије начине: уносе им у кућу дрва за зиму, спремају куће и доносе лекове. Ова помоћ је од животног значаја посебно зими, када због снега и лоших услова стари и усамљени не могу да оду до продавнице или апотеке.
Брига ових дивних жена проширује се и на самохране родитеље којима се помаже при набавци хране, одеће, па чак и медицинских потрепштина.
— Родитељи деце са развојним сметњама често се суочавају са великим трошковима како би својој деци омогућили шансу да прате корак са вршњацима. Та деца похађају различите терапије и дефектолошке третмане, који су неопходни за њихов правилан развој. Зато је Коло српских сестара покренуло пројекат прикупљања средстава како би родитељима олакшало финансијски терет и помогло деци да достигну свој пуни потенцијал. Захваљујући овом пројекту, више деце ће имати приступ стручним терапијама и могућност да напредују у складу са својим могућностима — каже наша саговорница и позива све добре људе да подрже овај пројекат и помогну деци да развију своје таленте и способности.
Као пример помоћи, Атићева наводи самохрану мајку која због потреба своје троје деце, једном од њих није могла да обезбеди наочаре, али је то уместо ње урадило Коло. С поносом наглашава да готово све суботичке оптичарске радње препознају потребу за помоћи, па им или не наплате услуге или то учине са великим попустом.
— Помагали смо и детету које је имало кожно обољење, а чији родитељи нису имали новца да му плате креме које су скупе. Финансирали смо и здравствене прегледе деце која су због сложености услуга које треба да буду пружене, морала да иду у Нови Сад — каже потпредседница суботичког Кола српских сестара.
Окупљање око правих вредности
Кроз низ пројеката и активности, Коло српских сестара у Суботици активно ради и на очувању и промоцији културе. Културни програми које организују намењени су свим генерацијама, а посебно младима, како би их повезали са традицијом, уметношћу и духовним наслеђем наше заједнице.
Само током ове године, Коло је реализовао неколико знајачних пројеката. Кроз пригодне свечаности, изложбе и културне програме, обележени су духовни празници и важни датуми из наше традиције и православног календара. Организовани су излети и посете културним институцијама: музејима, галеријама и историјским споменицима, омогућавајући учесницима да упознају богатство наше културне баштине.
— Коло је организовало и радионице и едукативне програме. Кроз креативне радионице и предавања, чланови КСС уче о народним обичајима, старим занатима и културно-историјским вредностима. Циљ нам је да културне активности буду доступне свима и да служе као подстицај за развијање свести о важности очувања традиције, али и као прилика за друштвено окупљање и међусобну подршку. Настојимо да својим радом градимо мост између прошлости и садашњости, доприносећи тако развоју културног живота у нашем граду — наглашава Атићева.
Да би све ово било могуће, сестре неуморно организују хуманитарне догађаје. Пред Нову годину редовно се скупљају слаткиши за малишане из социјално угрожених породица, док се на Донаторским вечерима, уз помоћ локалних фирми и људи добре воље, прикупљају значајна средства. На овим вечерима несебично наступа певач Дејан Врана, велики хуманитарац који на позив Кола наступа бесплатно.
Ипак, није све у прикупљању новца. Посебну радост доноси Породични дан, манифестација која се организује три године заредом. Током ње се, у сарадњи са различитим релеватним установама, праве пунктови са школицама енглеског језика, лабораторијама у којима деца изводе експерименте и спортским активностима.
— На Породичном дану се не прикупљају средства. Циљ нам је да онима који дођу приуштимо лепе тренутке — са осмехом каже за „Дане” Миљана Атић.
Породица и заједништво као темељ свега
Кроз све ове пројекте и активности провејава једна врло јасна порука, а то је да брига о заједници није избор већ дужност сваког од нас. У времену када су се људи отуђили и окренули искључиво себи, праве и суштинске вредности често су запостављене.
— По мени, породица и заједништво су оно што чини основицу једног друштва, а ако изгубимо потребу да помогнемо другом, нисам сигурна шта можемо да очекујемо као појединци — упозорава Атићева.
Управо зато, чланице Кола не нуде искључиво материјалну помоћ. Оне нуде топлу реч, разумевање и осећај да нисте заборављени. Искрен осмех и издвојено време понекада вреде много више од пакета хране или гардеробе. Зато њихова мисија из дана у дан опстаје и расте, јер, како саме кажу, доброта је једина ствар која се увећава давањем… Док год је оваквих тихих хероина међу нама, хуманост ће у нашем друштву сигурно имати свој дом.
Реализовано у оквиру пројекта „Суботица на ћирилици”, који је суфинансиран из буџета Града Суботица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
