Бели вез или шлинг, ручни рад који се изводи белим концем на белом платну, последњих деценија некако посустаје пред напретком технологије и машинске обрада платна. Ретке су наше суграђанке које својим вештим рукама на тај начин спајају уметност и традицију, попут Љубице Мандић из Малог Бајмока, која не одустаје од овог заната, настојећи да га пренесе и на млађе генерације.

За Љубицу, шлинг не представља само занат већ уметност – начин да се традиција пренесе у савремено доба.

– Приликом израде радим само латице и отворене рупице, као и затворене латице, потом опшлинг иде около и то је целокупан рад. Уметност је у томе како сложити рупице и листиће, а да се од тога направи слика. Ове године, пошто не волим да радим једно те исто, измислила сам шлинг у слици. Први је био урађен у модерном раму, по наруџби, али сам се досетила старих рамова које сам претворила у нове декупаж техником, како би могли да се користе у данашњим домаћинствима, рекла је Љубица Мандић.
1761291195453_ефмдрyе2б_рамови.ПНГ

Бели вез, односно шлинг са етно мотивима, карактеристичним за Буњевце, кроз време је пронашао своје место и у моди, а Љубица својим радом и на гардероби потврђује колико ова техника може лепо изгледати у различитим облицима.

– Бели шлинг се носио као подсукња од свиле и броката када су жене носиле буњевачку ношњу због честих пењања на кочије. Ту је било, наравно, и нижих слојева друштва, који нису себи могли да приуште свилу и брокат, па су ту подсукњу носили као главну сукњу. Касније, педесетих и шездесетих година прошлог века, када је почела да се носи господска гардероба, шлинг је почео да изумире. Како се генерације мењају, тако се мења и мода. Мени је шлинг леп и последњих 25 година покушавам да га убацим у дом. Радила сам шлинг чак и у боји материјала, несесере, украшавала торбице, кецеље за младе, то се и дан-данас ради, па сам и хаљине.

Потражња за Љубичиним уметничким делима расте, а честе су поруџбе из иностарнства, због носталгије и љубави према домовини.

– Има заинтересованих, има купаца. Пуно радова је отишло за иностранство, а то је ваљда нека носталгија за нашом земљом, рекла нам је за крај Љубица Мандић.

Захваљујући појединцима попут Љубице, шлинг поново проналази своје место у декору, моди и уметности. Њеним радом, стара техника, али сада у новом руху, савршено спаја традицију и модерно доба.