Пригодним програмом који је уприличен на Видовдан, обележен је Дан Мишићева, насеља надомак Бајмока које је ове године прославило 100 година постојања. Свакодневни проблеми су и овде присутни, али мештане охрабрује чињеница да се све више младих опредељује за живот на селу.
Предраг Стантић је одувек поносно истицао да је из Мишићева. Иако је неко време живео у већим градовима, ипак се вратио у своје родно село, где је створио дом.
- Некако је увек боље на селу. Мирније је. Ја сам и одрастао, провео цело своје детињство ту. Нешто ме је увек вукло да се вратим на село. Мислим да је будућност на селима, генерално се и све више људи враћа на село.
Мишићево је настало 1925. године, добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на Солунском фронту. Према информацијама на сајту Републичког завода за статистику, на попису из 2022. године, ово село је имало свега 266 становника.
- Сто година, то је једна велика цифра, и један велики јубилеј. Ми, који смо овде рођени, потомци смо солунаца који су ово село основали. Ја сам конкретно унук солунског добровољца, за нас је то велики дан, и велики догађај. Са поносом га обележавамо, скромно. Најбоље је што смо добили фабрику која има више радника него село становника. То нам даје наду да живимо, да опстајемо. А оно што не ваља је то што, на пример, у школи имамо два ђака који иду у Бајмок, јер овде немају шансу за одељење. То је оно што не ваља и што је најгоре – набраја мештанин, Перо Шуњка.
Поводом сеоске славе, организован је културни програм, спортска манифестација, подељене су Видовданске повеље, и одржан је и парастос оснивачима села. Положени су и венци на бисту Живојина Мишића.
