У Србији је до сада забележено око 200 врста дневних лептира, док ноћних има око 5.000 и они су још увек недовољно истражени, кажу стручњаци на Светски дан лептира. Највећи проблеми са којима се ови инсекти суочавају пре свега су губитак станишта, утицај климатских промена, као и разне врсте загађења.

Светски дан лептира обележава се 28. маја са циљем подизања свести о важности ових инсеката за екосистем, те да се укаже на претње са којима се суочавају. Лептири су најбитнији због опрашивања, а управо губитак станишта, климатске промене, инвазивне врсте, само су неки од проблема по питању њиховог опстанка, објашњава руководилац сектора Заштите природе ЈП „Палић-Лудаш”, Сандра Чокић Рех.

- Пашњаци и ливаде су примарни за њихов опстанак на планети, па тако и у Србији. Суштина је да испашу и пољопривреду вратимо на ниво који би био, ако то још увек може, традиционалан. Да имамо кошење које се не дешава истовремено, него да постоје површине које се косе пет, шест или седам дана касније или раније, да они могу наћи своје прибежиште. Да постоје шавови између делова ливада које се косе, или где се обавља испаша, да би они могли да обаве свој циклус од почетка до краја. То је један проблем који утиче на лептире у Србији, а други је истраживање. Истраживање би морало да буде много интензивније, да буде укључена шира популација, односно млади, и едукација, како би схватили значај лептира. Тако бисмо имали налазе из свих делова, могли бисмо да их објединимо, да знамо где може бити потенцијално заштићено подручје или да се на том месту не гради, да се на неки начин спречи девастација природе.

На нашем подручју забележено је 45 од укупно 200 врста дневних лептира у Србији. Један од њих је и лептир мочварни мравник, врста која једино живи код нас, а када је реч о територији Србије, објашњава саговорница.

-То је врста која има изузетно занимљив циклус. Врста која да би могла да опстане мора да има биљку хранитељку, врсту која живи на влажним ливадама. Значи, предуслов је да имамо влажне ливаде, да имамо воду, да се те ливаде одржавају динамиком која је потребна. Одрасла јединка, женка, положи јаја у цваст биљке, ларве се хране том биљком, после када порасте, пада доле и мрави је препознају као своју. Одређена врста мрава је уноси у мравињак, где она постаје месојед и почиње да се храни ларвама мрава, и тек на пролеће излеће млада јединка која креће нови циклус.

Ова врста отркивена је 2012. године на подручју Суботичке пешчаре, Селевењске пустаре, на Лудашком језеру и на Палићу.