Звиждук воза. Железничка станица Суботица. Пруга и колосеци. Железничка станица Палић… Све то Ђура Пантелић носи у срцу од детињства, од доба кад је његов отац својом „троколицом” обилазио колосеке и одржавао пругу, а двориште куће им била Железничка станица. Сада то и живи – на јединственој макети.
Макета на којој је све „живо” и у покрету
— Макета је величине два пута три метра. Урађена је на два нивоа: на горњем делу приказан је железнички саобраћај, а на доњем како је некада изгледао трамвајски саобраћај између Суботице и Палића. Макета је рађена у размери 1:87. Она је омогућила да на простору који сам имао на располагању сместим све оно што сам хтео да прикажем — објашњава Ђура Пантелић са Палића, заљубљеник у железнице и макетарство.
Макета је плод његове жеље да сачува живим свет из доба „Југословенских железница” у сваком натпису и детаљу, а грађена је и расла и на околину пруге између Суботице и Палића уз помоћ пријатеља Слободана Илића.
Било је још вољних који су му помогли да оствари ту жељу.
— Израда макете трајала је око десет година рада у слободно време, из хобија. Поред мене, у њеној изради учествовало је десет љубитеља железнице са ових простора од којих је сваки стручњак у свом фаху. Прављење макете захтевало је велику стручност како би све на њој одговарало оригиналу — истиче Ђура Пантелић.
Његов отац који обилази пругу, Ђура који пече прасе испред своје куће, пилићи који кљуцају зрневље испод железничког моста, вода која жубори из чесме на обали Палића …
Све то је живо и у покрету на макети. Зато ту постоји и оно чега више нема.
На макети површине чак шест квадратних метара приказана је цела железничка инфраструктура железнице између Суботице и Палића, каква је некада била. На њој се и даље старим шинама креће воз, а ту је још увек и трамвај који је последњу вожњу имао 2. априла 1974. године, који Суботичани и Палићани још увек носе у срцу.
Возови из прошлости који возе у будућност
Возови и трамвај се чују и виде на макети и дању и ноћу. Светла обасјавају колосеке и вагоне, зграде поред пруге Суботица – Палић, спуштају се и дижу рампе да одвезу путнике до жељеног циља.
Ова макета прошлост оживљава у садашњости.
— Макета је прикључена на 220 волти. Сви детаљи на њој се, уз помоћ трансформатора, покрећу на 12 волти. Локомативе се напајају струјом са колосека на прузи. У првој фази израде, макета је урађена као аналогна, што је подразумевало ручно управљање возовима. Касније смо је дигитализовали, што нам је омогућило не само програмирање путање воза него смо, на тај начин, и озвучили неколико локомотива — објашњава Ђура Пантелић.
Зато само ретки имају прилику да виде ово ремек-дело које је изграђено од љубави, стрпљења и посвећености.
— Сви који виде ову макету су одушевљени. Овако нешто не може се тек тако видети код нас. Водили смо рачуна да, поред визуелног и звучног доживљаја, макета буде и едукативна, тако да смо поред ње поставили опис свих возних средстава која су на њој, са фотографијом и историјатом. Вољни смо да примимо људе који су заинтересовани да ово виде — поручује Ђура Пантелић.
На макети и у срцу Ђуре Пантелића још увек живе возови и трамваји, пруге и колосеци, вагони са путницима које превозе „Југословенске железнице”.
Док хуче и звиждућу и дању и ноћу, буде га и успављују, возови Ђуру Пантелића из прошлости, спокојног, возе у — будућност.
