Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, Регионална провредна комора Севернобачког округа, у сарадњи са Удружењем предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије, организовала је састанак под називом „Друштвено одговорно пословање као средство унапређивања конкурентности и одрживог развоја”.

Од 2009. године, када је донет Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, има помака у смислу запошљавања лица са инвалидитетом на отвореном тржишту рада, највише зато што је то законска обавеза сваког послодавца који има већи број запослених радника. Међутим, стереотипи и предрасуде су и даље присутни код већине послодаваца – објашњава директорка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије, Мирјана Пантелић.

- Са друге стране, постоји и она тема око прилагођавања радног места, због чега се особе са инвалидитетом можда у мањем броју запошљавају на отвореном тржишту рада – из простог разлога, што послодавци нису добро информисани. Према неким истраживањима која су рађена у свету, 61 проценат прилагођавања радног места послодавца ништа не кошта, а Конвенција о правима особа са инвалидитетом УН-а усмерава послодавце да раде на разумном прилагођавању радног места. Још једна препрека у запошљавању лица са инвалидитетом јесте и неприступачност јавних зграда, пролаза, прилаза, улица, јер ако особа не може од свог дома, до посла да дође без препрека, то онда свакако отежава њено запослење.

У Србији постоје предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, једно од њих је и ДЕС из Суботице. Како Тихана Млађеновић, психолошкиња која ради у овој фирми објашњава: они имају позитивна искуства. Ове године су имали и неколико особа са инвалидитетом које су хтеле да се опробају и на другим радним местима.

- Овај други случај који се у скорије време десио, прилично ми је симпатичан, и даје ми потврду да ми, као предузеће која запошљава особе са инвалидитетом, ипак радимо добру ствар. У питању је особа оштећеног слуха, и тек је око два месеца код нас био запослен, пробао је чак код три послодавца да ради. Када се вратио, моје питање је било „добро, а шта то чини разлику?”, он је рекао да га нису разумели, нису му објаснили шта и како да уради. То је мени дало потврду да смо ми ипак окружење које је осетљиво на особе са инвалидитетом, јер ми знамо да је благ додир на рамену када позивамо особу оштећеног слуха заправо емотивни тон који се даје комуникацији.

Особе са инвалидитетом нису особе са посебним потребама – они имају потребе као и сви остали, а Национална служба за запошљавање препознаје потребу запошљавања тих лица – истиче директорка суботичке филијале, Верица Вујадиновић. Надлежна комисија процењује радне способности особа са инвалидитетом, а Служба има четири позива годишње који подржавају њихово запослење, а сарађују и са 11 суботичких удружења.

- Код нас на евиденцији је укупно 376 лица која имају статус особа са инвалидитетом. Такође, и лица која завршавају специјалне школе долазе код нас да се пријављују, али не могу да имају статус особе са инвалидитетом све док не одрадимо процену радних способности. Захтеви се подносе код нас, и излази се на комисију која ради процену радне способности.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, са циљем промоције разумевања питања инвалидитета и повећања свести о предностима који могу произаћи из интеграције особа са инвалидитетом у све аспекте друштвеног, економског, културног и политичког живота.