Новембар се обележава као Месец борбе против болести зависности, са циљем подизања свести о значају превенције, раног препознавања и правовременог лечења. Зависности се деле на хемијске и бихевиоралне, односно нехемијске. Поред зависности од алкохола, дувана и психоактивних супстанци, све већи изазов представљају и различити облици понашајних зависности, попут коцкања, онлајн клађења, прекомерне употребе интернета, видео-игара и друштвених мрежа.
– У основи свих облика зависности налази се губитак контроле над одређеним понашањем. Оно што у почетку појединац сматра нечим што може да контролише, временом прераста у понашање које почиње да управља његовим животом. Тако особа постепено губи контролу, а потреба да понавља одређено понашање постаје све израженија, до те мере да осећа да то мора и жели да учини.
Особе које се суочавају са неким обликом зависности често наилазе на стигматизацију, осуду и неразумевање околине, уместо на подршку која им је неопходна за превазилажење проблема. Због тога је важно разумети шта се крије иза одређеног понашања, односно које потребе и околности доприносе његовом настанку и одржавању – рекла је Милка Лазичић Узелац, психолог и психотерапеут, Психолошки центар ПроАктива.
– Погрешно је посматрати зависност као слабост или искључиво проблем појединца. Реч је о комплексном здравственом и психолошком проблему који погађа не само особу која се суочава са зависношћу, већ и њену породицу. Зато је важно пружити подршку и појединцу и члановима породице. Код зависничких понашања долази до појачане активности центара за награђивање у мозгу, знатно интензивније него током уобичајених пријатних активности. Тада се појачано ослобађају неуротрансмитери који стварају осећај задовољства, али истовремено подстичу и одржавају потребу за понављањем таквих понашања.
Посебно осетљиву групу представљају млади и адолесценти, код којих је због развојних карактеристика и изражене потребе за прихватањем, доказивањем и узбуђењем већи ризик од експериментисања и развоја различитих облика зависности.
– Они се не налазе само у фази развоја идентитета, већ код њих још није завршен ни развој коре великог мозга, чије су функције, између осталог, одговорне за управљање импулсима, контролу, планирање и слично. Такође, имају израженију потребу за доказивањем, прихватањем и узбуђењима.
Наша саговорница истиче да је веома важно да особе које се суочавају са зависношћу не буду стигматизоване и додатно оптерећене осећајем кривице и безнађа. Осуђивање и неразумевање могу их још више изоловати и удаљити од тражења помоћи. Зависност није разлог за стид, а они који се суочавају са овим проблемом не морају кроз њега пролазити сами. Уколико немају подршку породице, важно је да се обрате стручњацима који им могу пружити адекватну помоћ и подршку.









