Градски штаб за ванредне ситуације апелује на грађане да не пале биљне остатке јер, како наводе, нема ни једну корисну сврху и често доводи до неконтролисаних пожара на отвореном, који наносе велику материјалну штету и страдање људи.
Како се наводи у апелу, паљењем се развијају високе температуре, чиме се површински слој земљишта претвара у пепео и прашину, који потом разносе ветрови и спирају кише, тако да нестаје најважнији слој за доношење рода у наредним годинама.
Наводе и да се паљењем убијају и сви живи организми земљишта, попут микроорганизама и кишних глиста, који имају незаменљиву улогу у исхрани биљака, јер преводећи биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама, разлажу органске материје земљишта.
- Заоравањем се побољшава водни режим земљишта, па та земљишта садрже у време јесењег-зимског орања и до 2,5 одсто више влаге од оних на којима стрњика није заорана. Заоравање је мера борбе против корова, тако што се на тај начин провоцира ницање семена корова који се лако униште даљом обрадом. Заоравањем се враћа земљишту један део оног што је из њега изнето приносом, најважнија биљна хранива (азот, фосфор, калијум), органска материја, што представља вид слабијег ђубрења земљишта. Лакша је основна обрада земљишта, јер се мање стврдне, па је и знатно мањи утрошак горива – поручују из Градског штаба за ванредне ситуације.
Из Градског штаба подсећају да је спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено Законом о заштити од пожара (члан 50), те да је лице које изазове пожар, дужно да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом.
За овај прекршај, прописана је новчана казна у износу од 10 хиљада динара за физичко лице, док је за правно лице од 300 хиљада до милион динара. Уколико се утврди да су на пољопривредном газдинству спаљивани жетвени остаци, газдинство губи и право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од две године.
