Време је да се подсетимо „шта то беше љубав“

Редакција Дани | 1. октобар 2024. | 11:20 | Култура

У оквиру представе „Нас две“ у Дому културе новобечејској публици недавно су се представиле Татјана Кецман и Ана Радоњић, познатија као Зое Кида. Наиме, љубитељи позоришне уметности имали су прилику да погледају кабаретску представу на текст и у режији Татјане Кецман која на духовит и забаван начин прича причу о жени која је опседнута каријером и њеном алтер-егу, којем недостаје љубав. У данашњем убрзаном и хаотичном свету где се јури за успехом и каријером, све више се губи суштина у чијем центру је љубав. Да не можемо све сами и да је потребно вратити се правим вредностима сматрају и актерке представе „Нас две“.

„Наша представа је управо о томе. Ја играм ону која мисли да све може сама, а Зое игра мој алтер-его која песмом исказује оно што вапи за љубављу, за миром, за нечим што би било нормално, за неким старим временима и стварима које су сасвим нормалне за жену. Данас је мало дошло до деформације, тако да жене малтене не смеју да кажу да су нежне, да су осетљиве, да су тужне, све је под морањем, све је позитивно и све можемо саме. Мислим да се не може све сам, зато смо и направили ову представу у којој је на крају она победила, то је нека наша порука“, истакла је Татјана Кецман након одигране представе.

„То је баш дивна порука, да на крају те неке вредности којима смо учени када смо били мали и неке опште вредности, животне, да тако кажем, као што је љубав која увек побеђује и неке суштинске ствари, томе се треба окренути и треба мало успорити. Треба променити фокус, перспективу, зато што душа је ствар која није ствар практично, не можемо да се опходимо према себи као према предметима. Ми смо људи који смо ипак, пре свега, људи са душом, треба да слушамо свој инстинкт и треба да се бавимо мало више духовном сфером, то је оно што је важно, дакле, треба да се бавимо оним неким лепим, једноставним стварима које заправо немају цену, немају етикету, немају бренд“, додаје Ана Радоњић - Зое Кида.

У прилог свему томе говоре и популарне песме у извођењу Ане Радоњић, а које су саставни део ове приче, јер уз песму и музику све је лепше: „Песме јако добро комуницирају са Татјаниним текстом који је написала. Нашли смо заиста један добар однос између тих порука неких од најлепших песама југословенске музике. Мислим да ове песме добро комуницирају са генерацијама од 7 до 77 година, тако да их има и модернијих, али и старовременских песама. То је свеукупно једна изузетно добра порука, а то је да се вратимо себи и да знамо да ће на крају све бити океј“, закључила је Зое Кида.