Оргуље - краљица међу инструментима

Редакција Дани | 8. новембар 2024. | 11:34 | Друштво

Римокатоличка црква Свете Кларе Асишке у Новом Бечеју изграђена је почетком 19. века на месту пређашње капеле посвећене Светом Валентину. Радови на изградњи нове цркве почели су 1804. године, да би били завршени пет година касније, након чега се почело и са црквеним службама. Цркву красе оргуље темишварског градитеља и оргуљара Липота Вегенштајна чије оргуље се могу наћи и на другим местима у Војводини. Иако изузетно старе, јер датирају с краја 19. века, оргуље у новобечејској цркви до недавно су биле у употреби, започиње причу о овом интересантном инструменту новобечејски свештеник Јожеф Мелар, иначе, генерални викар Зрењанинске бискупије: „О оргуљама можемо да кажемо да имају више мануала, дакле, у односу на клавир, оне могу имати више тастатура, односно клавијатура, а свира се не само рукама, већ може да се свира и ногама. Углавном, најдубље гласове добијамо управо када свирамо ногама, односно, каже се када свирамо педалама. Можда најпознатији композитор који је писао музику за оргуље, а и сам је био оргуљаш, јесте Јохан Себастијан Бах. Познате су његове фуге. За наше оргуље можемо рећи да су до овог лета биле у солидном стању и добру су радиле. Међутим, оне траже сталну бригу, јер је лети изузетно велико испаравање, јер су свирала не само од метала, већ и од дрвета које су изложене лошем утицају сувог ваздуха. Још један фактор који утиче јесте тај што се свако свирало затвара или отвара помоћу одређених чепова од коже. Уколико се оргуље свирају редовно, бар два пута недељно, на тај начин се одржава њихова гипкоћа, односно у том случају они неће попуцати. Уколико попуцају, на местима пукотина излати звук и онда немамо чист тон. Овог лета, негде већ крајем јула, нисмо могли да их користимо. Био је мајстор да их погледа, рекао је да нема превеликих проблема и да се то може релативно брзо поправити, али највећи проблем је била овогодишња велика суша. Многе цркве данас имају оргуље на струју. Нешто је већи хармониј, зову се електричне оргуље, звук је сличан обичним оргуљама, међутим, осећај када се погледају је сасвим другачији у односу на ове. Ипак су тонови на оргуљама приороднији, него што то електричне оргуље дају.“

Оргуље није лако свирати и за то је потребно доста музичког знања: „У Новом Саду на Музичкој академији има професор који подучава предмет оргуље и свирање на њима. Најједноставније је кад имаш професора који ти помаже и покаже ти, а овако ко има музичку школу, тај мора сам да испробава, шта му више одговара, ту су регистри мало другачији. Исти се тонови притискају, али другачију нијансу дају. Зато много више емоција може да се изрази преко оргуља, него преко клавира.“

У Новом Бечеју оргуље свира Јанош Варга који се, према речима Јожефа Мелара, добро увежбао у свирању истих: „Чак свира и са педалама, значи, добро је то савладао. Рони Мако је ишао на Музичку академију, он свира јако добро, а имамо још једног оргуљаша који исто зна да свира на овом инструменту, то је Бела Мичик. Он, иначе, свира у врањевачкој католичкој цркви.“