Суботичко народно позориште у корак с временом

Редакција Дани | 3. децембар 2024. | 09:52 | Култура

Суботичко Народно позориште, као и многа друга, некада је за своје оглашавање користило плакате, летке, брошуре и штампане медије. Са појавом радија и телевизије, а касније и дигиталног доба, начини комуникације с публиком значајно су се променили. Данас, ова културна установа успешно прати савремене трендове, али не заборавља ни традиционалне медије.

Према речима помоћника директора Игора Лерића, Позориште је већ три године активно на друштвеним мрежама као што су Фејсбук, Инстаграм и Твитер. Репертоар је доступан на њиховој веб страници, где се могу резервисати карте, а ускоро ће бити омогућена и онлајн куповина. „Данас је у два клика могуће сазнати када и где се одржава представа, ко су глумци, редитељ и ауторски тим. Ово је донело позоришту ширу публику, а гледаоцима бржи и лакши приступ информацијама и картама,“ истиче Лерић.

Дигитална трансформација омогућила је привлачење млађе публике, као и гледалаца из других градова и земаља. „Сада нам долази публика из Новог Сада, Сомбора, па чак и организоване групе из Будимпеште, које су за нас сазнале преко друштвених мрежа,“ додаје он.

Ипак, традиционални начини оглашавања нису занемарени. Премијере се и даље најављују путем плаката, билборда, штампе, радија и телевизије, а редовно се одржавају и конференције за медије како би се остварила боља комуникација са старијом публиком.

Историја и значај Позоришта

Народно позориште у Суботици има дугу и богату историју. Основано 1852. године, представља једно од најстаријих позоришта у Србији. У почетку су представе извођене на мађарском језику, али је убрзо уведен и репертоар на српском, чиме је Позориште постало кључни културни центар за све етничке заједнице у региону.

Зграда Позоришта, изграђена 1854. године, сматрана је архитектонским бисером свог доба. Током година више пута је обнављана, а након последње велике реконструкције спаја традиционалне и модерне елементе у својој архитектури.

Суботичко Народно позориште није само место уметничког изражавања већ и симбол културне разноликости и заједништва у региону.