Особама са инвалидитетом потребна помоћ, послодавци неретко не желе да их запосле

Редакција Дани | 3. децембар 2024. | 13:21 | Друштво

Особе са инвалидитетом се теже запошљавају, а послодавци чешће бирају да плаћају пенале, уместо да запосле особу са инвалидитетом, поруке су са панел дискусије под називом "Остваривање права и запошљавање: Од школске клупе до тржишта рада" организоване поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. У дискусији су учествовали представници неколико удружења особа са инвалидитетом, као и представници релевантних интитуција и локалне самоуправе.

Панел дискусија је заједничка акција три суботичка удружења особа са инвалидитетом – „Звуци срца“, „Заједно“ и Друштва за церебралну и дечју парализу. Вођени истим проблемом, а то је немогућност запошљавања након завршеног образовања, организатори се надају да ће од надлежних добити одговоре на питања. Из Удружења „Звуци срца“ наводе да им се на недељном нивоу јаве бар две породице са жељом да активирају особу са инвалидитетом, па иако у кафићу нема могућности за формално радно ангажовање, и тај вид радне терапије је веома користан.

„Ово је један апел да позовемо предузетнике, послодавце, локалну самоуправу да некако нађе начин да запосли особу са инвалидитетом, јер послодавци углавном плаћају казнене поене не запошљавајући особу са инвалидитетом, а та особа итекако може да нешто покаже и уради, барем на 4 или 6 сати. Уствари то је корисно за особу са инвалидитетом јер је укључена и није у четири зида. Можемо рећи да од десет послодаваца, сигурно осам бира да плаћа казнене поене“ – каже Сузана Скендеровић из Удружења „Звуци срца“.

На путу од завршеног образовања до запослења постоји низ процеса које је потребно задовољити, попут остваривања права на услуге социјалне заштите, персоналног асистента, права на туђу негу и помоћ, увећаног додатка за туђу негу. Све ово спутава особе са инвалидитетом јер им је процес непознат, истичу из Друштва за церебралну и дечју парализу.

„Постоје одређени услови и ту долази до премишљања код особа са инвалидитетом, да ли се укључити у програме јавних радова које организује Национална служба за запошљавање или не, јер у одређеним моментима постоји сумња да ће они изгубити право на услуге социјалне заштите ако се запосле. И то је највећа дилема која постоји код особа са инвалидитетом, да ли се одрећи услуга социјалне заштите зарад запошљавања“ – наводи секретар Друштва, Љиљана Бегановић.

Из локалне самоуправа истичу да теже томе да будемо инклузивна заједница и да у складу са тим пружају помоћ особама са инвалидитетом финансирањем низа услуга и права из области социјалне заштите, за шта је ове године из градског буджета издвојено око 232 милиона динара.

„Износ који се издваја из буджета за послодавца који је спреман да запосли особу са инвалидитетом је у овом моменту 276.000 динара. Поставља се често питање да ли се остваривањем једног права губи право на друго, претходно остварено, одговор је не - једно на друго се допуњује и то је оно најмање што локална самоуправа може у овом моменту да учини, а то је тај пут ка изградњи инклузивног друштва, друштва у ком сваког појединца третирамо како заслужује, а то је да има достојанствен и квалитетан живот и право на рад“- поручила је Ђенђи Селеши, чланица Градског већа за социјалну заштиту и здравство.

На панел дискусији су учестововали и представници ПИО фонда, Националне службе за запошљавање и Центра за социјални рад.