Анксилиотици, седативи и хипнотици – познатији као лекови за смирење и спавање, продају се искључиво уз рецепт, али поједини грађани ипак проналазе начине да их злоупотребе. Већина Суботичана са којима смо разговарали рекла нам је да не користи лекове за смирење, као и да је свесна штетних последица које они остављају по здравље, уколико се користе на своју руку.
Ове медикаменте, по речима др Живанке Тачић, специјалисте опште медицине, људи најчешће траже у стањима страха, туге и депресије. Истиче и да је број прописаних седатива у нашој земљи висок и да се повећао услед пандемије коронавируса, али да је знатно нижи у односу на раније године.
Нерационална употреба која изазива штетне последице, по речима фармацеута честа је због необавештености пацијента. Због јаког седативног дејства опасни су при вожњи и уколико се конзимирају са другим лековима. Дозе не смеју бити веће од прописаних, а није ни препоручљиво узимати их дуже него што је предвиђено терапијом. Непоштовање савета лекара по речима Јелене Павловић, специјалисте фармације, изазива психичку и физичку зависност као и друге нежељене последице.
Одвикавање мора бити постепено и под надзором лекара. Нагли престанак може изазвати симптоме као што су несаница, нервоза и раздражјивост. Могућа је појава и анксиозности, паничних напада, мучнине, појачаног рада срца и знојења.
Најчешће прописивани и издавани лекови за смирење су из групе деривата бензодиазепина, као што су бромазепам и лоразепам.
