Иако су пожари на отвореном, изазвани паљењем жетвених остатака, ранијих година били релативно честа појава, ове године нису забележени. Паљења стрњике није било ни у пролеће ни јесенас, док је летос забележен један пожар, али није био намерно подметнут. Надлежни оцењују да је за то заслужна како боља контрола и високе казне, тако и пракса да пољопривредни произвођачи сада државну земљу добијају у вишегодишњи закуп.
Годинама уназад надлежни су апеловали на пољопривреднике да не пале стрњику. Пожар на отвореном опасан је из више разлога, међу којима је и безбедност људи, животне средине и саобраћаја, а ватра истовремено уништава и све корисне организме у тлу. Управа за заштиту земљишта омогућава сателитско праћење и локализацију пожара на државном земљишту, али може да се види и паљење других парцела. Ове године намерног изазивања ватре није било, поручују из локалне самоуправе.
На изостанак паљења жетвених остатака ове јесени утицали су и временски услови, додаје саговорница, а поред добре контроле, велику улогу има и то што су произвођачи државну земљу сада закупили на вишегодишњи период, те о парцелама које ће обрађивати на дуже стазе више воде рачуна.
Спаљивање жетвених остатака након скидања усева забрањено је Законом о пољопривредном земљишту, као и градском Одлуком о заштити усева и засада и пољопривредног земљишта, а казне се крећу у распону од 5.000 до 75.000 динара.
