Препознатљиво градско обележје, водоторањ у Улици Јована Микића, према тренутно доступним информацијама остаје на свом месту, и то у постојећем стању. Ова грађевина представља архитектоснко наслеђе индустријског периода нашег града, а на радост суграђана, као и појединих стручњака, неће се рушити због изградње нове пруге.
На месту данашњег водоторња код железничке станице, првобитно се налазио старији још из времена Аустроугарске, уједно и први у Суботици. Срушен је 1941. а поново изграђен већ 1942.године, када једобио данашњи изглед. Служио је за потребе железнице, а у једном моменту и за снабдевање центра града водом, развој индустрије донео је још неколико таквих торњева у Суботици. Временом су изгубили функцију и сада служе као чувари прошлости, а како свако време има своје одлике, некада је тешко одлучити које елементе историје је потребно сачувати. Ипак, Суботичани које смо анкетирали су сагласни – водоторањ не треба рушити.
Иако једноставније форме, овај водоторањ посебан је због времена у ком је настао, а које је пре свега познато по разарању, а не изградњи, објашњава архивиста, Дејан Мркић. С обзиром да је ова грађевина од сентименталног значаја за многе суграђане, било је и иницијатива да се стари торањ очува.
Тренутно се налази у поприлично запуштеном стању, под власништвом је Железнице, а према информацијама које су доступне нашем саговорнику, водоторањ се неће рушити и остаће у стању каквом је сада.
С обзиром да је Суботица водовод добила 1962. године, систем водоснабдевања до тада је, тамо где је то било могуће, функционисао путем водоторњева, па тако постоји торањ код болнице, код стадиона и онај најчувенији, на Палићу.
