На газдинству Стантића парадајз се кува по старински

Санда Милеуснић Николић | 1. новембар 2023. | 10:48 | Пољопривреда

Топла јесен продужила је сезону многих култура, па тако и парадајза. На газдинству Стантића у Таванкуту биће их и у новембру, а тренутно је код њих у току припрема зимнице – парадајз кувају и то по старински. Са годишњом производњом од око 20.000 литара кажу да су задовољни, не иду на комерцијалну производњу, јер им је, кажу, важнији квалитет.

Кила сировог парадајза – литар цеђеног. Отприлике је то рачуница Стантића, јер у парадајз не додају ништа осим соли и шећера, по жељи купаца. А продају га од врата до врата и на пијацама већ петнаестак година. Важно им је, кажу, да људе осете укус који не могу да добију уколико га купе у продавници.

„Прави се на природан начин, имамо машину која цеди и она буквално само семе избаци, све остало иде. Кувамо на традиционалан начин, ево видите и сад се то пуши, значи ложимо на дрва катланке. У зависности од купаца радимо нешто и без шећера, без конзерванса, радимо нешто са целером, правимо љути парадајз, једноставно како људи траже. Али је бит да у овом парадајзу буквално 99 посто је парадајз, то мало се евентуално дода со и шећер, значи ништа друго осим парадајза нема“ – прича Петар Стантић.

Парадајз се код њих производи на полуоргански начин, без вештачких ђубрива, користи се искључиво стајско и избегавају се пестициди. Све то захтева много физичког рада, али је тако производ здравији, каже Петар. Експлоатишу га већ пуна три месеца, што надокнађује уложено, а трошкове смањују и тако што не користе скупе хибриде, већ сами оживљавају неке старе сорте.

„Ове сорте које ми радимо мало имају семена у себи. Радимо рио гранде шљивар, радимо неке сорте лова, то је искључиво семе које сами остављамо и радимо сад неке новије сорте рокер и тако нешто, чисто због пијаца и тако, али углавном рио гранде највише.“

Парадајз узгајају на око осам јутара и то на отвореном, а овогодишњи приноси кретали су се око два до три вагона.

„У задње време су то све мање и мање количине, пре је можда и земља била квалитетнија, и семе такође. Пуно више смо имали приноса по јутру, али опет наша производња је другачија, не идемо на комерцијалну производњу, да што више произведемо, већ нам је циљ квалитет.“

Иако је парадајз главна култура, а због плодореда узгајају и кукуруз шећерац, слатку паприку, купус, карфиол, броколи, све да се продужи сезона. А овогодишња је потрајала, нешто хладнији мај је надокнадила топла јесен, па ће се парадајз на отвореном брати и у новембру.