Шуга није болест прошлости, а заражен може бити свако

Маријана Толимир | 14. новембар 2023. | 11:59 | Здравство

Иако се шуга јавља релативно често како у земљама Европске уније, тако и код нас, због често погрешне дијагнозе, не лечи се на време, што оставља простора да се даље шири, како међу одраслима, тако и међу децом. Не само што се погрешно верује да је то болест прошлости, већ влада и предрасуда да је то обољење које погађа искључиво особе лошијег социјалног статуса, што по речима епидемиолога уопште није тачно. Шугу може да добије свако, само је важно дијагностиковати је на време, јер је терапија веома ефикасна и брза, поручују стручњаци.

Шуга или скабијес је заразно обољење које узрокује паразит веома мале величине, свега 0,2 до 03, милиметра због чега није видљив голим оком, а како живи у површинским слојевима људске коже, једино што изазива јесте интензиван свраб, током читавог дана, нарочито ноћу. Преноси се искључиво дужим контактом коже о кожу, па тако може да се шири и сексуалним контактом, али и унутар породице, као и у вртићима, где је густ смештај деце, објашњава епидемиолог др Небојша Бохуцки.

„Сама инкубација траје од једне до шест недеља, након чега настаје смрад. Типична места јесу делови између прстију, пазуси, лактови, леђа, трбух и предео око гениталија, међутим, након неког времена може да буде захваћено цело тело, изузев коже лица. Сама шуга захвата све социјалне слојеве друштва, то није болест сиромаштва и често се погрешно везује за особе из лошијих социјалних категорија, односно оних који немају адекватне хигијенске услове. Наиме, како се шугарац преноси директним контактом две особе, а то је и сексуални контакт, то уопште нема везе са друштвеним статусом појединца,“ наводи др Бохуцки.

Када је у питању превенција, ту не важе основне мере хигијене попут чешћег прања руку и туширања, истиче епидемиолог. Основни начин јесте правовремено откривање заражених особа и њихово лечење, али је проблем што се у пракси дијагноза шуге доста тешко и ретко поставља.

„Често, чак и лекари мисле да је ово болест прошлости, што није тачно. Учесталост, ако гледамо земље ЕУ је 50 на 100.000, другим речима, 50 оболелих на један град величине 100.000 становника на годишњем нивоу. Дакле, ако се неко јави лекару са интензивним сврабом коже, нарочито ноћу, а већ се сам лечио неким кремама без успеха, треба да се посумња на ово обољење,“ додаје лекар.

Када се посумња на шугу, то је и почетак краја, додаје наш саговорнрик, будући да се веома лако лечи.

„Даје се средство, крема, често се наноси једнократно. Дакле, једна терапија која након неколико сати убија паразита, што нам је и потврда да је у питању била управо шуга. Дакле, битан је добар анамнестички податак о нашим тегобама, плус епидемиолошки податак, а он је да и у нашој средини имамо ово заразно обољење,“ истиче др Бохуцки.

А шуга није болест прошлости говоре и подаци Светске здравствене организације – а то је да се овим кожним обољењем годишње у свету зарази чак двеста милиона људи.