Да ли смо спремни за нову светску пандемију?

Силвиа Мартиновић | 6. фебруар 2024. | 11:09 | Здравство

У последњих сто година свет је морао да се суочи четири пута са великом пандемијом грипа, тако да научници не искључују могућност да ћемо у скорој будућности имати још таквих ситуација. Експерти Светске здравствене организације су 2018. на листу болести које потенцијално могу изазвати светску пандемију, додали и болест „X“.

Болест „X“ је радни назив за неко, за сада непостојеће обољење, које добије свој пун научни назив тек када се открије, као што је то био случај са САРС-ЦоВ-2 вирусом пре мало више од четири године. Тако да је ковид19 заправо и био прва болест „X“, а сасвим је могуће да ће такве епидемије бити много чешће у будућности - тврди др Небојша Бохуцки, епидемиолог, Завода за јавно здравље Суботица.

- Ово из простог разлога, јер човек данас долази и у оне пределе наше планете где пре није био. Пре свега говоримо о Јужној Америци односно о неким деловима Африке, где и даље постоје одговарајући животињски организми који су вероватно носиоци неких микроорганизама – пре свега вируса -, тако да постоји могућност да када дође човек у директни контакт са овим животињама – говоримо о зоонозама – неки од ових вируса инфицира човека, а потом заражена особа зарази особе из свог окружења. То може да буде почетак неке нове светске епидемије, односно пандемије.

Стручњаци кажу да нема места паници, а циљ приче о болести „X“ заправо и јесте да убудуће човечанство буде спремно ако дође до нове светске епидемије. Наиме, када се докаже присуство новог вируса или бактерије, државе морају имати јаке дијагностичке центре да би адекватно реаговале, а тренутно је мало таквих.

- Значи неопходно је, под број један, да чланице Светске здравствене организације знају где треба да шаљу одговарајуће микробиолошке узорке, где може да се докаже присуство до тада непознатог микроорганизма. Потом, неопходно је да се ураде дијагностички тестови у што краћем времену, да би у тој земљи одакле је кренуо један нови епидемијски процес – а потенцијално пандемијски -, да можемо да откријемо колико има стварно оболелих. Јер, обично ако говоримо о тежини неких болести, пре свега говоримо о морталитету, односно о томе колико њих умире. Али уколико је број асимптоматских случајева велик, то заправо значи да број умрлих треба поделити са много већим бројем особа које су оболеле.

Ако би се на основу дијагностике испоставило да се ради о новом обољењу који има пандемски потенцијал, треба што пре да се изради одговарајућа вакцина. Управо из овог разлога је на недавно одржаном састанку чланица Светске здравствене организације у Давосу фокус био на ојачању капацитета пре свега на Афричком континенту, да би Јужноафричка република постала центар борбе против пандемије за тај континент.

- Земље чланице Европске уније су истакле да они имају довољно капацитета да у случају неке нове пандемије постојећа технологија може да се искористи да у најкраћем могућем времену буду произведени савремени, најновији дијагностички тестови и вакцине, и евентуална терапија - објашњава наш саговорник.

Процењено је да је током светске пандемије ковида свет је изгубио неких 16 хиљада милијарди долара, а уколико бисмо у наредних пет година уложили око 124 милијарде, и уколико бисмо овај новац расподелили на све земље чланице Светске здравствене организације, направили бисмо такву инфраструктуру која би у случају нове пандемије дала до сада најкраћи, најбржи и најбољи могући одговор, закључује др Бохуцки. За време ковид-пандемије, од настанка вируса прошло је 326 дана до израде вакцине, а сада, уз одговарајућу инфраструктуру, овај период би могао да износи свега стотинак дана.