Недостатак стручњака један од проблема ране интервенције

Санда Милеуснић Николић | 28. мај 2024. | 11:31 | Друштво

Саветовалиште у оквиру Школског центра са домом ученика „Доситеј Обрадовић“ за децу до шест година старости отворено је пре две године, а у том периоду за помоћ се обратио велики број родитеља деце са развојним сметњама. Како би сагледали све изазове у раду Саветовалишта и могућности за њихово превазилажење у наредном периоду, организован је округли сто, а као један од проблема истакнут је недостатак стручног кадра који би радио са децом.

Саветовалиште породицама деце са развојним сметњама и деце са неуроразвојним факторима ризика узраста до шесте године пружа услуге саветодавно-инструктивног рада,. Током две године урађено је умрежавање свих сектора, па сада родитељи мање лутају, али актери укључени у рану интервенцију у детињству и даље траже системско решење проблема, каже чланица Саветовалишта, Снежана Маравић.

„Оно што данас желимо да урадимо јесте да направимо један пресек, да видимо у ком сегменту смо напредовали, где и даље наилазимо на различите изазове и који су сада даље начини да на локалном нивоу нађемо неко решење и да олакшамо пре свега родитељима и породицама са којима се сусрећемо.“

Многа деца потребну помоћ стручњака добију у узрасту од четири или пет година, што некада може да буде касно, напомиње саговорница и додаје да је зато важно подизање свести и шире и стручне јавности о важности ране интервенције.

„Стручњаке који су у области специјалне едукације и рехабилитације важно је преместити у сферу превентивног рада. То ће управо спречити то лутање родитеља и то је разлог зашто ми и даље дижемо свест, иако би неко рекао, па добро рана интервенција је важна, сви знамо да је важна, али и даље велики број родитеља тражи можда решење у неким другим сферама, код неког другог стручњака, на интернету или слично. Знатно већи број у последњих неколико година, деца нам долазе у све нижем узрасту, али и даље недовољно, и даље ми имамо велики проценат који нам долази са 4,5 година, а врло често је то већ доста касно.“

Са децом би највише требало да се ради до пете године живота, напомиње психолог и чланица интерресорне комисије, Драгана Ћупурдија и додаје да након тог узраста дете улази у систем предшколског, а потом и основношколског образовања. Ћурпурдија оцењује да је недостатак стручног кадра, односно дефектолога, препознат као највећи изазов у раду са децом, како у раном развоју, тако и у каснијем узрасту.

„Онда им преостаје да се обрате интерресорној комисији, јер ми дајемо једну од услуга родитељима и деци, а то је та додатна подршка. Ту додатну подршку опет раде колеге из школе „Др Светомир Бојанин“ и „Доситеј Обрадовић“, где их опет има мало и не могу да покрију толико велики број деце, које имају потребу за редукатором, за логопедом, а већ су кренули у школе. Тако да се опет враћамо на почетак и кадар нам је проблем.“

Учесници округлог стола били су представници установа и стручњаци релевантни за рани развој, као и родитељи.