Бајмочко вино од вишње пије се и у Америци

Санда Милеуснић Николић | 12. јун 2024. | 11:15 | Пољопривреда

Ниску откупну цену и све мањи извоз за Русију, који су многе произвођаче натерали да искрче своје воћњаке, Бела Саулић из Бајмока успео је да окрене у своју корист – почео је да прави вино од вишње. Три године касније за његово вино прочуло се и ван Суботице, па продаја иде све боље и боље, а како каже, зарада је довољна да им то буде основни извор прихода.

На нешто више од хектара породица Саулић узгаја вишњу сорте ерди. До пре само неколико година били су оријентисани на извоз, а када су им из хладњаче пре три године рекли да вишња не може да се прода и вратили читаву тону, Бела се досетио да проба да направи вино. Прва тура била је успешна, па су убрзо одлучили да ће се од сада тиме бавити. Да није било тога, ни његовог воћњака данас вероватно не би било, па би као и многи други био присиљен да га искрчи, јер је откупна цена ниска, а када би исплатио раднике, готово да ништа не би остало.

„Знао сам рецепт за прављење вина, још сам неке савете тражио и мало по интернету, и рекао сам пробаћу да направим вино од вишње, па шта буде. Ту једну тону смо прерадили, и онда смо мало рекламирали, делили, то је било у пластичним флашама, и то се показало добро, сви су били задовољни. Онда смо мало и продали, и одлучили да ћемо идуће године пробати да направимо вино. Кад смо направили, флаширали смо га, ставили у стаклене флаше, етикете, брендирали га, чак смо га и крстили. Тако да смо кренули са производњом, комплетан воћњак сад прерадимо“ – прича Бела Саулић.

Прича нам и да су му се други произвођачи обраћали у потрази за рецептом, али га Бела не одаје. Вишња је и ове године добро родила, плод је квалитетан, па ће ускоро бити и новог вина. Берба око 500 стабала је готова, воће је након тога пресовано, а онда креће процес ферментације. Све ће трајати око два и по месеца, а вино потом има неограничен рок употребе.

„Иде слична прерада као код грожђа, тако се ради вино, само што се процес ферментације дуго ради, без адитива, без конзерванаса, без ичег, чисто природно да буде вишња без хемије. То су и купци препознали, тако да имамо купаца са свих страна, на пример нашег вина већ има у Аустралији, у Немачкој и у Америци. Били су неки овде, па су купили, тако да је отишло и до Америке“ – поносно ће Бела.

Вино од вишње је име добило по његовој покојној мајци Оливери, на чијем салашу се налази воћњак. У питању је десертно вино, са процентом алкохола од око 14 одсто, које је најбоље пити расхлађено, појашњава Бела. Осим бербе, током које ангажују сезонске раднике, све раде сами породично, а посао ће наставити деца, нада се Бела.

„Мало је јаче вино, јер га ми не разблажујемо. То је слатка вишња, садржи доста шећера и он се претвори у алкохол. Буде јаче од обичног вина. Оливера је била моја мајка, чији је ово био салаш, од ње смо наследили њиву и салаш и онда су њена унучад, односно моја деца имала жељу, пошто су јако волели баку, да дамо име Оливера и да се увек сећамо ње, а иначе ми смо пета генерација која је наследила овај салаш, надам се да ће моја деца од мене.

Слабо тржиште конзумне вишње, породица Саулић заменила је учешћем на манифестацијама, па се круг купаца шири из дана у дан. Вино сами пакују и флаширају, а посао се кажу исплати. Наредног викенда вино „Оливера“ представиће у Земуну, а недавно су се окитили и златном медаљом са међународног такмичења у Хоргошу.