У Клубу за дневни боравак Дома за одрасле и старије „Свети Василије Острошки Чудотворац одржана је изложба чајника коју је приредила породица Касаш из Новог Бечеја. Њихова богата колекција броји преко 1000 примерака чајника различитог порекла, врста и дезена, од чега су за ову прилику издвојили око 120. Управо у овом простору, пре скоро две деценије око 60 примерака изложено је по први пут, а све је почело од дединог чајника који је својевремено добио као успешни трговац: Добио је чешки порцелан, цео сервис, који је сачуван и на основу тога смо кренули даље. Чајнике смо набављали на новосадском најлону, башаидском вашару, где год смо стигли куповали смо и дивили смо им се. Сваки је леп и сваки има свој облик, боју или цветни дезен, убрзо више и није било критеријума по којима набављамо чајнике. Имамо доста оних за које се поуздано зна да су стари, имамо и неке новије, прича колекционарка Марија Касаш. Самоваре смо донели јер еј на првој изложби била примедба да их немамо. Он је лимени, а ми скупљамо порцеланске чајнике. Овога пута имамо два порцеланска самовара поред руског, који су у функцији, имају грејач и све, дакле, и то постоји.
Поред чајника и шољица, комплет садржи посуду за млеко и шећер обогаћене детаљима који уметност испијања чаја претварају у јединствени доживљај. Делови колекције су, осим у Новом Бечеју, излагани су у Сремским Карловцима и Новом Саду: Петроварадинска тврђава је у питању, нисам ни помислила да ћу икада тамо излагати. Тада су били изложени поклони које је Тито добијао од разних државника, а са друге стране наши чајници и све то у време “Егзита”. Ако су људи понели успомену намакар један чајник мени је драго. У Сремским Карловцима смо, такође, били у лепом простору, у великој трпезарији са столовима на којима су били изложени чајници. Они су били забринути да се нешто не догоди и хтели су да их сместе у витрине, али мени то није било важно, ја сам желела да се они виде. Доазиле су екскурзије и то је све трајало готово два месеца, од 10. маја, до 30. јуна, до кад је била отворена изложба. Ја нисам овога пута причала, али доста је занимљивости о томе како се праве и пакујучајеви, да ли су од листа, цвета, стабла или корена, да ли су лековити, ароматични, о томе како се некада стављао у бале, како се брао… Дакле, море је података, али не може се све ни рећи.
Иако се ритуал испијања чаја везује за Енглезе, Кина је прва земља у којој је припрема овог топлог напитка постала традиција. Посебан значај церемонија испијања чаја имала је и у Јапану где је на овај начин негована хармонија између људи и природе, домаћина и гостију, тела и душе, симболишући смиреност и спокој. Данас се чај највише конзумира у Турској, али је део свакодневице у сваком кутку света.
