Дани Буњевачке културе, 21. по реду, одржани су протеклог викенда у Бајмоку, у организацији Буњевачког културног центра. У оквиру ове манифестације, организован је, традиционално, и Фестивал буњевачких ила, који је у суботу окупио велики број људи на платоу испред Културно-просветног друштва „Јединство-Еђшег“, где је више од 30 екипа узело варјаче у руке.

Ове године, било је „гостовања“ чак из Кине.

 Иван Лазић, председник БКЦ:

- За овогодишњи фестивал је специфично то што имамо госте, остале националне мањине, они спремају своја гастрономска јела. Имамо нове суграђане из Кине, они сада живе са нама, и они су сада вољни да прикажу своју кухињу.

 Бранко Покорнић, почасни председник БКЦ:

- Ми се нисмо оријентисали само на буњевачки језик, културу, традицију, обичаје, него желимо са свим народима са којима живимо на овим просторима да заједничким снагама обележимо наше заједништво.

И Буњевачка матица је подржала манифестацију.

 Вељко Војнић, заменик председника Буњевачког националног савета:

- То је прилика када се окупљамо, размењујемо искуства, видимо како су вредне руке наших Буњевки спремиле и овај пут буњевачка јела, па ћемо мало да разговарамо да видимо шта је потребно буњевачкој националној мањини. Захваљујући Покрајинској влади, ове године ћемо завршити Буњевачку кућу, добили смо подршку од 42 милиона динара на иницијатину Буњевачког националног савета и Буњевачке матице.

Фестивал је посетио и покрајински секретар за привреду и туризам, Ненад Иванишевић.

- Подршка Покрајинске владе свему оном што вредни Буњевци раде, није никада изостала. Кроз издвојена средства за изградњу Буњевачке куће, што мислим да је веома важно, јер представља остварење вишедеценијског сна, и ту се јасно види та подршка. А данас смо у Бајмоку зато што поред свих народа, и Буњевци су апсолутно саставни део и Војводине, и Србије, и целог овог региона, и ми нисмо имали дилему да ли данас треба да дођемо у Бајмок: пре свега, због те подршке, али и због укусних јела који нас подсећају на детињство. Ми, који јесмо овде одмалена, и који јесен увек доживљавамо врло емотивно, одрасли смо уз тарану, лакумиће, и ја лично увек волим да дођем на ову манифестацију, и да будем са људима који заиста из душе представљају оно што јесу. А то је, пре свега, да су добри људи.

Фестивал је завршен заједничким плесом и дружењем.