Док је некима обавеза, друга деца користе сваку прилику да узму књигу у руке, па читају и током летњег распуста. Штавише, већина малих заљубљеника у писану реч једва чека лето управо да би имали више времена за читање. Како Бернадица Иванковић, саветница и библиотекарка на Дечјем одељењу Градске библиотеке каже: не „лепи” се то једнако за сваког: нека деца из библиотеке изнајмљују искључиво лектиру током школске године, док су ту и они који једва чекају нове наслове, и одмах их изнајмљују.
- Наравно, све креће од породице: ако виде у кући да родитељ чита, јасно, и они ће лакше читати. Ми као библиотекари, али наравно и школа и учитељи и наставници су ту да значајно допринесу. Али, ако нема тог „темеља“ у кући, онда је наш рад, па не могу рећи да је немогућ или беспотребан или узалудан, јер није, али доноси знатно мање резултата. И преко лета имамо децу која нам редовно долазе, која овде седе и читају, и онда још после однесу књигу. Тај број је нешто мањи у односу на претходне године, али наравно, и даље има читалаца.
Градска библиотека сваке године организује квиз „Читам и скитам“, који има за циљ да деца открију чари читања, и управо та манифестација даје прилику библиотекарима да децу упознају са најлепшим и најзанимљивијим књигама, и да их задрже као чланове библиотеке. То није лак задатак, с обзиром на то да деца често везују читање за лектире, које нису баш увек омиљене.
- Има један број деце која чита лектиру током лета само зато што су им родитељи рекли „читај сада да ти буде лакше током школске године“, а има где су учитељи и наставници баш тачно рекли шта треба преко лета да се прочита. Да се направи читалачки дневник, на пример. Тако да имамо више категорија деце, где долазе па траже књигу од минимум 120 или 200 страница, без слика, јер је тако учитељ рекао. Има разних комбинација, али све у свему, битно је да се чита. Најбоље би било да се чита без морања, без неке принуде, јер онда је то задовољство, и онда смо сигурни да ће се они поново вратити. Колико год да је била добра књига, можда није ни на списку лектира, али сад због нечега мора да се прочита, то може да буде неки контраефекат, да се деца можда заинате, или да имају неку одбојност према томе, па више ни не желе да читају. Тако да треба бити веома умешан у данашње време, радити са децом која су навикла на брзе информације, на кратку концентрацију, на стална нова догађања, није им лако дати медиј који је релативно миран, опуштен, који траје, који успорава, али који развија концентрацију, аналитичко и критичко размишљање, који развија емпатију, и тако даље. Тако да је вишеструко значајно да читају.
На дечјем одељењу Градске библиотеке млади читаоци могу да бирају између око 30.000 наслова.









