Хиландарски орнаменти

Ма како Атос у Грчкој са двадесетак православних манастира чини својеврсну монашку републику, баш као што и Ватикан са друге стране чини државу за себе, ма како је то медитеранско полуострво резервисано само за мушки род, за монахе, изложбом која се памти, својим ликовним талентом и вредним остварењима, изнад свега својим духом, на Атос и у манастир Хиландар својом уметношћу стигла је и одвела и нас Нела Хорват.

Изузетна поставка слика на свили насталих коришћењем боје и воска у древној источњачкој уметничкој техници батик, ауторке Неле Хорват, отворена је у галеријском простору Српског културног центра „Свети Сава” крајем јуна. Никако случајно, 33 оригиналне слике бројчано су се поклопиле са годинама Христовог живота све до васкрса и већ тим сазнањем овај културни празник је увео многобројне посетиоце у осетни духовни флуид који је лебдео у галерији. Тако оплемењена поставка дочекивала је посетиоце затечене остварењима, колико сакралним мотивима, ништа мање модернистичким изразом окупаним у неухватљиву пиктуралност складно укрштену на готово истоветним свиленим платнима уоквиреним складним тамним рамовима. Слике јединствене по многим елементима, пре свега по јасноћи и чистоти израза, слободно рецимо зрачењу, по детаљима намерно до перфекције израженим, по структури и композицији која се ни у једном детаљу не помера од склада, по задржаној манастирској декорацији, што све заједно овај мудро и зрело одабрани циклус и ову добру поставку чини јединственом. Да ли је уметница одабрала циклус, или је он одабрао њу, тек поставка као оригинална целина чини чврст уметнички израз, којим ауторка као верујућа жена ипак успева племенитим током, уметношћу и својим делом да буде присутна у дуговековној српској лаври, манастиру Хиландар.

Изложба под називом Орнаменти који се памте, инспирисана је фотомонографијом коју је Нели Хорват поклонио мајстор фотографије Рајко Каришић, који је небројено пута боравио на Хиландару, бележећи својом камером многе призоре и детаље. Фотомонографијом је желео да инспирише Хорватову да кроз своју омиљену ликовну технику сликања пренесе на свилу бар један мотив. Та књига, са којом се уметница пар година дружила, била је неодољива инспирација за настанак 33 слике. Мотиви на остварењима, орнаменти који се памте су детаљи који многим ходочасницима на Хиландар промакну, док се заустављају углавном на разгледничким призорима. Средњовековни мотиви орнаментике, детаљи који се уочавају тек пажљивим посматрањем, чине ликовност за себе, чине целину за себе, чине актуелност која и данас делује и модерно и авангардно. Детаљи са зидова, са фресака, детаљи са икона и одежде носе у себи посебно изражену естетику која у складним ритмовима заокружује централни мотив, истичући га и допуњујући вредном орнаментиком.

У пратећем каталогу за поставку, који је потписала Емилија Маринковић ЕММА, академска сликарка, портпарол Арт центра Београд и чланица уметничког савета, између осталог стоји: „Нела Хорват одабира мотив по личном осећању и верно га преноси на нежну свилу. Орнаменти су овог пута централни фокус — једноставне форме комбиноване у дугим преплетима постају комплексне и динамичне целине. Настала дела су подсетник за зидно сликарство, које очувано кроз векове непоколебљиво носи снагу и лепоту пигмената. Бројним фрескама са непомичних зидова удахнула је један нови живот, истовремено дајући могућност да публика види богат садржај Хиландарског декора, на овој изложби отворен у наизглед неспојивој ликовној техници, а све у савршеној хармонији. Утисак је снажан а истовремено умерен… богат и достојанствен. Контролисан интензитет употребљене боје верно дочарава колорит фресака и манастирских зидова. Детаљи су испраћени са пажњом вредног дивљења — несавршености зида, пукотине и временом настала оштећења аутентичан су печат.“

Изложбу је пред препуном галеријом отворио аутор овог текста, а присутнима се, емотивно и надахнуто, обратила и сама ауторка, искреном причом о несвакидашњој ликовној техници из Индонезије, као и о настанку овог вредног циклуса.

Нела Хорват је рођена 1956. године у Сарајеву. Сликарством је почела да се бави 1990. године када је у Београду похађала школу сликања под менторством професорице Јадранке Костић. Своје учење и усавршавање наставља за време боравка у Мелбурну у Аустралији. Више од 35 година се бави осликавањем свиле бојом и врућим воском у батик техници, коју је Унеско 2000. године признао као део индонежанске културне баштине. До сада је имала 17 самосталних и преко 300 жирираних изложби у земљи и иностранству. Излагала је у Италији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Белгији, Русији, Аустралији и земљама балканске регије. Учествовала је на многим ликовним колонијама и симпозијумима, како у земљи тако и иностранству. За рад у ликовном стваралаштву добила је више признања и награда. Чланица је Арт центра Београд, Тхе Батик Гуилд УК, ХКЦ ЦРО-АРТ Суботица, почасни је члан КУД Драгутин Домјанић Вугровец из Загреба.

Живи и ствара у Суботици.

Реализовано у оквиру пројекта „Суботица на ћирилици”, који је суфинансиран из буџета Града Суботица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.