Велика платна на Палићу и у Суботици и овог лета била су место сусрета стваралаца и љубитеља седме уметности Старог континента. Фестивал европског филма Палић, 33. по реду, иако у скраћеном издању, оправдао је епитет једне од најзначајнијих филмских смотри — приказано је више од стотину филмова у неколико програмских селекција, а гости су били уметници из многих европских земаља.
Награда „Александар Лифка” која се додељује за изузетан допринос европском филму у категорији домаћих стваралаца припала је глумцу, редитељу и продуценту Радошу Бајићу.
— Вест да сам добио награду „Александар Лифка” адекватна је оном осећају када сам добио награду „Павле Вуисић” за животно дело. У свом професионалном веку, који траје 50 година, добио сам велики број награда, али постоје оне које дефинишу тај професионални резултат. Међу такве спада Награда „Александар Лифка” као веома значајна. Најсрдачније захваљујем Савету фестивала на додели те награде — рекао је Бајић, истичући значај Фестивала европског филма Палић. — Захваљујући неком чуду, али пре тога захваљујући људима који га веома одано, с великим пожртвовањем воде и уређују, успео је да се избори за аутономност, да сачува оно због чега фестивали треба да постоје, а то је примарно да не буду део било каквог друштвеног, социјалног или политичког маркетинга, већ да буду посвећени стваралаштву, ауторима и пре свега публици која долази да се сретне са ствараоцима. Ту атмосферу осећам овде на Палићу.
— Важно је рећи да је филм инспирисан истинитим догађајима. Ми пратимо борбу једног малог човека, Станоја Рељића, његову борбу да сачува огњиште, слободу, част и достојанство. Постављамо питања: да ли је могуће у данашње време снагом истрајности и пркоса изборити слободу, колико вреди људски живот уопште и како један частан и честит човек може опстати у овом савременом друштву пуном лицемерја. Сматрамо да је ова тема врло важна — открила је редитељка.
У главној женској улози је Миона Марковић, која филм сматра „дивним и потресним, али са оптимизмом”.
— Мој утисак је да ми, као појединци и као друштво, бирамо да заборавимо да погледамо људе као што је Станоје Рељић, јер је та прича јако тешка, и не знамо како да се носимо с тим проблемом. Немамо адекватно решење. Мислим да овај филм даје наду да постоје решења и за такве судбине. Јако сам поносна што сам део овог филма — истиче глумица.
У категорији иностраних стваралаца Награда „Александар Лифка” је отишла у руке мађарском редитељу Корнелу Мундрацу.
— Са овим фестивалом сам повезан још од почетка своје каријере и он је за мене представљао врата ка Србији и суседним земљама. Некако смо одрасли заједно. Мој други филм је продуцирао Миша Могоровић, а Николај Никитин и он одавно воде овај фестивал тако да су сви моји филмови били овде. Био сам овде доста пута и увек сам био срећан да прикажем своје филмове српској публици — каже редитељ.
Награда „Александар Лифка” му, како каже, поручује да мора да буде храбар како би откривали нове аспекте, нове територије унутар седме уметности.
— Сви моји филмови на неки начин теже да пронађу јединствену тему, као и посебан пут, путовање, или нешто што раније нисте искусили. Европска кинематографија поседује ту врсту интелектуалне снаге и наслеђа потребних да проналази оригиналне приче. Због свега тога, заиста сам почаствован и не могу бити захвалнији — јасан је лауреат.
„Златни торањ” за најбољи филм Главног такмичарског програма 33. Фестивала европског филма Палић припао је остварењу „Нино у рају“ редитеља Лорана Микелија.
Жири Главног такмичарског програма у коме су били Маја Херман Секулић (Србија), Моника Готи (Италија) и Јоана Флора (Румунија) признање је доделио овом филму „због своје задивљујуће храбрости, изузетне стилске смелости и доприноса еволуцији савременог филмског језика”.
— Будући да испуњава све критеријуме врхунског филмског стваралаштва — од оштрог сценарија и хипнотишуће фотографије до смеле и сирове музике, монтаже и бриљантних глумачких интерпретација — овај филм у потпуности редефинише границе жанра социјалног трилера. Он доказује да оштра друштвено-економска критика не мора деловати суморно или анахроно; напротив, она може бити прожета истински модерним визуелним изразом. Прихватајући електризујућу, сирову енергију 21. века и одбацујући устаљене формуле, уместо да њима подлеже, овај филм крчи смели и инспиративни пут ка будућности кинематографије — образложио је своју одлуку жири.
Гост фестивала био је Оскар Хегстрем, главни глумац у филму „Нино у рају”, који је говорио о важности породице и њеном ширем контексту.
— Мислим да сви овде на неки начин имамо породицу, било да смо у њој рођени или не. Нажалост, понекад се те везе временом изгубе. Али увек постоји нада. Увек постоји могућност да стекнете нове пријатеље који могу постати ваша породица и пружити вам подршку на животном путу. Управо о томе говори овај филм — о томе како заједно пронаћи начин да се изборимо са системом — истакао је Хегстерм.
Награду „Палићки торањ” за најбољу режију жири је доделио Симону Ферхевену за филм „Ах, та празнина, та страшна празнина”. Специјално признање припало је филму „Еленина промена” Стефаноса Цивопулоса. Специјално признање за оригиналност додељено је француско-немачкој копродукцији, немачком филму „Несрећна мајка” редитељке Сузане Хајнрих.
Жири такмичарског програма „Паралеле и судари“, у саставу: Изабела Игел (Пољска), Максим Наконечњи (Украјина) и Марко Мак Пантелић (Србија), донео је одлуку да за најбољи филм у такмичарском програму ”Паралеле и судари„ прогласи филм ”Реци ми шта осећаш„ Лукаша Рондуде.
— „Реци ми шта осећаш” је оригиналан, непредвидив и политички оштар филм, а истовремено дубоко личан и емотивно приступачан. Лукаш Рондуда пронашао је јединствен начин да споји иронију, интимност и друштвену рефлексију у остварењу које се одликује изузетном лакоћом приповедања — наводи се у образложењу.
Специјално признање жирија програма „Паралеле и судари” додељено је филму „Млечни зуби” Михаја Минкана.
Жири ФИПРЕСЦИ 33. Фестивала европског филма Палић, у саставу: Божидар Зечевић (Србија), Јана Бебарова (Чешка) и Мајкл Филипс (САД), награду ФИПРЕСЦИ за најбољи филм Главног такмичарског програма доделио је филму „Као код куће” редитеља Габора Холтаија.
— Бити на Палићу је увек велика част и посебан доживљај. Донели смо филмску причу у којоји ме занимају обрасци људског понашања и зашто се људи одричу своје слободе зарад сигурности или обећања, односно илузије сигурности. То је веома широка тема са којом се у Мађарској дубоко поистовећујем — истакао је Холтаи. — Направили смо најбољи филм који смо могли. Мислили смо да ће публика и критика, када га погледају, вероватно рећи да је то трилер или психолошки трилер. Али наша основна идеја била је да не одређујемо жанр филма. Желели смо да публика и критичари сами одлуче како ће га доживети.
Овогодишње издање је, као и лане, одржано у скраћеном обиму са пет фестивалских дана, током којих је приказан готово исти број филмова као што је уобичајено. То је био посебан изазов за организаторе.
— Имали смо једначину с две непознате. Ту је број филмова које морамо да прикажемо у оквиру сарадње с Медиа програмом (Креативне Европе) Европске уније, а непознат буџет и број дана трајања фестивала. И још неке околности нису биле баш пријатељске за организацију фестивала — истиче МИрослав Могоровић, програмски директор ФЕФ. — Поред свега, успели смо да уклопимо сарадњу са програмом Креативна Европа МЕДИА у буџетске оквире и број фестивалских дана. Надам се да ћемо се, у наредним издањима, ипак вратити у уобичајени оквир који растерећује организацију и омогућава адекватније време за пласман, промоцију и представљање филмова које обезбедимо.
Радослав Зеленовић, директор фестивала, скреће пажњу на то да фестивал иде у сусрет великом јубилеју — 35 година, и истиче важност подршке манифестацији на свим институционалним нивоима.
— Ако неко мисли да је то далеко, ја вам кажем да је то сутра када се спрема фестивал. Све што смо ми као фестивал обећавали претходних више од 30 година, ми смо то извршили. Мислим на број филмова и на госте, и кад је могло и кад није могло, имали смо фестивал такав какав смо желели и са којег нико није отишао незадовољан — каже Зеленовић. — Фестивал смо створили. Признат је у Европи и овде. На нама је да замолимо људе који могу да нам помогну да немамо ту врсту финансијског оптерећења да ли ће фестивал трајати пет или седам дана. Када је седам, то је 16 филмова дневно, а када је пет дана то је 25 филмова. И то треба све сложити. Порука са овогодишњег фестивала, што се мене као директора тиче, јесте: Помозите нам да будемо још бољи. А били смо добри.
Реализовано у оквиру пројекта „Суботица на ћирилици”, који је суфинансиран из буџета Града Суботица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
