У дворишту Завичајног музеја „Главашева кућа“ представљени су традиција и обичаји Источне Србије кроз минијатуру сеоске куће коју су припремили, а потом даровали музеју матуранти смера модни кројач у Средњој школи Нови Бечеј. Догађај је организован за ученике 4. и 5. разреда Основне школе „Јосиф Маринковић“ који су имали прилику да науче више о обредима и историји овог краја, а тема је употпуњена влашким играма које су представили чланови Културно-уметничког друштва „Бећарац“: Ми смо им на томе бескрајно захвални и у сарадњи са њиховом наставницом практичне наставе уприличили један такав догађај где смо били иззетно срећни што су деца дошла у толиком броју јер ће им то бити значајно за часове историје и географије. Попричали смо на тему Источне Србије, о њиховој култури, културном наслеђу, обичајима, о разним обредима, па смо споменули и влашку магију, иако су они још увек можда мали за ту тему, али ће се у будућности сигурно сусрести са тим појмом и неће бити страха, већ да то схвате као нешто мистично по чему овај крај јесте другачији од осталих делова Србије. Такође, помињали смо и значајне хришћанске догађаје који се поклапају са овим паганским, као и гастрономију, односно, чувену кухињу Источне Србије, навела је кустоскиња музеја Татјана Влашкалин. Све то било им је врло интересантно. Овај експонат чуваћемо брижљиво у нашем музеју, моћи ће да долазе школе да причамо на ову тему и још једном се захваљујем школи и наставници Светлани Ћурчић на овом предивном поклону.

Минијатура приказује лутке у аутентичним фолклорним костимима, као и мноштво детаља насталих сложеним процесом рада са природним материјалима, као и различитим техникама ручног и машинског шивења: Ми смо преносили те традиционалне мотиве на ношњу на луткицама, било је пуно ручног рада, бојења, веза, изађивали смо и детаље као што је накит, везли смо и мараме и урадили традиционалну пећ на дрва где су се пекли традицилонални, обредни хлебови за обред приликом смрти који се звао помана. У те сврхе пекло се и до стотину хлебова и то је јако интересантнан детаљ који се везује за Источну Србију. Такође, представили смо једну собу у којој се види беба у колевци, где може да се види традиционални вез, чак смо и окачили једну хаљину која је била веома скупоцена, преносила се са колена на колена и трошило се безброј сати на њену израду. Сви одевни предмети израђени су од природних влакана, дакле, користио се памук, вуна, ваљана вунена влакна која се зову чоја или сукно, све је бојено природним бојама јер су људи из Источне Србије били окренути природи, жовели су у складу са њом и веома је поштовали, објаснила је наставница Светлана Ћурчић.

У оквиру радионице на отвореном најмлађи посетиоци упознали су се и са лековитим биљем којем су се некада приписивале и магијске моћи: Правили смо неке мелеме, испробали биљке на својој кожи, причали о обичајима везаним за лековито биље, шта је за коју биљку својствено и по питању веровања и по питању лековитости. Ја бих рекла да наша деца имају добро почетно знање, што ме је врло обрадовало. Очигледно је да маме и баке још увек узгајају лековито биље у својим баштама и причају са децом о томе. Рецимо, сви су знали шта је лаванда, а понеки и шта је смиље, маслачак, рузмарин или жалфија, на моје велико задовољство, истакла је Надежда Павловић Кимпанов из „Вин радионице“.

Епитет „магичне биљке“ носи и дивљи седеф или зрнеш, који се вековима, осим у народној медицини и бројним ритуалима, користио и за бојење тепиха и вуне.