Музеј „Жеравица“ у Новом Милошеву по 11. пут отворио је своја врата посетиоцима поводом годишње презентације која се одржава друге суботе септембра. Тема овогодишње манифестације која носи назив „Залазак у свитању“ била је аналогна фотографија и тим поводом председник Фотографског клуба Војводине Милован Улићевић одржао је курс који је заокружен изложбом најбољих фотографија насталих у току дана: Хтели смо да покажемо младима и онима које то интересује да фотографија није само она из телефона коју можете одмах да погледате, него и она која је некада настајала тако што се прво на филм нанесе светлост, па се тај филм развије, па се у мрачној комор развије на папир, фиксира, осуши и таква фотографија траје преко 300 година, објаснио је власник музеја Чедомир Жеравица. Фотографија је некада била изазов, људи су се спремали за тај догађај, ишчекивали када ће она бити готоа. Становници села су у почетку ишли у веће градове, из нашег села ишли су у тадашњу Велику Кикинду, најављивали су се фотографу, спремали специјалну одећу, а онда би прошло доста времена пре него што би фотографија била изађена и преузета.

У првом делу полазници курса упознали су се са најважнијим технолошким проналасцима који су утицали на развој аналогне фотографије, други део подразумевао је процес развијања негатива, а трећи израду повећања у импровизованој фото-лабораторији: Велико знање и велико искуство је требало за аналогну фотографију. Данашња дигитална фотографија не захтева то знање и многи су постали фотографи са дигиталном ером. Друго, аналогна фотографија је данас много скупља него дигитална јер ви када купите доготални фотоапарат ви сте решили све и можете да направите готово неограничен број снимака, док сте овде ограничени ма филм од 36 снимака, евентуално 2 колико имате и то је то. Значи, морате промишљати сваки кадар који радите, са техничког, али и уметничког аспекта. Технички оне нису боље од данашјих дигиталних фотографија, али су имале своју чар у самом поступку рада и развијања, а додатна чар је што не видите слику одмах, него тек након процеса развијања, када фиксирате слику и остало, навео је Милован Улићевић, председник Фотографског клуба Војводине.

У оквиру овогодишње манифестације по први пут организован је и сајам антиквитета на ком су се могле пронаћи праве драгоцености попут сатова, новчића, фотоапарата, накита и играчака: Време је покушало да нам поквари овај дан, али успели смо да се организујемо тако да нам то добро успе. На сајму антиквитета можете купити или продати неке ствари, замишљено је да то буде у дворишту, да буде под лепим настрешницама, али смо се због лошег времена сместили у једну просторију, каже организатор.

Ја сам још као дете, основац, почео да скупљам стари метални новац, добијао сам и на поклон, па ме је заинтересовало шта значе те ознаке, а што више учићш, више и сакупљаш. Са тим сам почео, а онда сам прешао на сатове и разне друге антиквитете, чак сам писао и неке радове на тему нумизматике и новца римских царица у „Петници“ у Ваљеву, ишао сам и на њихове семинаре и ту сам стекао одређено знање о античком периоду. Знам и каталошки колико шта вреди тако да све оно што је вредно остављам у колекцији, оно што ми није интересантно прослеђујем даље неким почетницима који ће можда кроз којиу годину постати прави колекционари, испричао је Стеван Лаловић, колекционар из Сремских Карловаца.

Манифестација је реализована под покровитељством Министарства културе и информисања.