Промоција књиге Беле Дуранција Чудо у Кикинди – Уметничка колонија „Терра“ (1982-2011) одржана је синоћ у Градском музеју. Повод је био рођендан првог дипломираног историчара уметности у Суботици, који је оставио значајан траг у круговима љубитеља војвођанске уметности.

Иницијатор објављивања овог издања је Виктор Генцел, који је лично познавао Белу Дуранција. Како каже, Дуранци је имао четири необјављене књиге, материјале које је сам одштампао, па делио својим познаницима, пријатељима. Једна од тих књига је управо она која је синоћ представљена суботичкој публици.

– Ја сам веома срећан, зато што је то једна велика победа за све нас, да имамо те записе у књижевном облику, и треба да наставимо, да и остале његове текстове уобличимо у формат књиге. А уједно, можда да планирамо и нека нова издања од оних која су већ давно „разграбљена”.

– Било је ту више текстова, за овај смо се одлучили из ралога што нам се чинило најзанимљивијим. Осликавао је не само оно што „Терра“ чини у Војводини, већ је и дневник једног времена, једног периода, негде од 80-тих, па до 2000. када је та колонија процветала – каже Мирко Себић, уредник издања.

У програму је учествовала и Верица Немет, историчарка уметности Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти великог формата “Терра” из Кикинде.

– Бела Дуранци је одао Част „Терри“, и ми смо, као колектив, јако захвални што је све ове године био са нама, и испратио је, како кроз свој лични живот, тако и кроз живот „Терре“ безмало пола века трајања ове уметничке колоније у Кикинди. Много је ту речи, текстова, публикација, који су посвећени овој нашој сарадњи, и велика нам је част, уочи његовог рођендана, да видимо шта је све Бела записао о Кикинди.

Бела Дуранци је уметничку колонију вајања у теракоти видео као непоновљив пример хтења и остварења. Као хроничар ликовних колонија у Војводини, он је са усхићењем и поштовањем писао о уметницима, и о јединственом амбијенту колоније.

– Ово је заправо један добар тренутак да се присетимо и њега, али и да говоримо о том чуду у Кикинди, како је и књига названа. Тако да ми је свакако драго због данашњег дешавања и сматрам да Музеј и служи за јачање неког квалитетног идентитета овог града, а том идентитету свакако припада Бела Дуранци, први дипломирани историчар уметности града – објашњава Олга К. Нинков, историчарка уметности.

Књигу Чудо у Кикинди – Уметничка колонија “Терра” (1982–2011) објавили су Културни центар Војводине “Милош Црњански” и Издавачка кућа “Тиски цвет”, у едицији “(п)Огледи”.