Представљена монографија „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта”

У организацији Народне библиотеке Нови Бечеј, у Дому културе општине Нови Бечеј, одржана је промоција књиге „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“. У питању је капитално издање аутора Срђана Сивчева, Драгана Белеслића и Владимира Дудића, чијом је промоцијом обележено 250 година од како је Велика Кикинда постала седиште новоуспостављење аутономне територијалне јединице у оквиру Хабзбуршког царства. Дистрикт је обухватао 10 насеља међу којима је било и Врањево, које данас припада Новом Бечеју: Чини се да у неком јавном дискурсу се мало мање прича и зна о историји српског народа у Хабзбуршкој монархији. Можда чак и у школском програму постоји одређена празнина када говоримо о периоду након Косовског боја, можда и од пада деспотовине, све до устанака, тј. 19. века, а то, просто, није истина. Ту су сеобе у 15. веку у некадашње прве војне крајине у Хрватској, данашњој Словенији, затим сеобе Срба у крајеве према Мађарској, Словачкој, дакле, једна богата историја, испуњена интересантним ликовима и догађајима и то еј једна историја која траје, закључио је Владимир Дудић из Историјског архива Кикинда.

Монографијом је обухваћено 5 повеља писаних на немачком, латинском и мађарском језику, са упоредним преводима и кратким објашњењима, као и мноштвом фотографија што је чини корисном пуликацијом за истраживаче и историчаре: У уводном делу колега Белеслић је написао укратко историјат Великокикиндског привилегованог дистрикта, али је мало шире посматрао догађаје у Хабзбуршкој монархији и Европи тога времена. Мој део књиге се односи на саме повеље, односно, на 4 Статусне повеље, 2 које се односе на сам дисктрикт и 2 које се односе на град Велику Кикинду, док се 5. Повеља односи на уређивање цеха тј. његовог пословања почетком 19, века у Великој Кикинди. Трећи део књиге садржи избор докумената за које смо сматрали да можда илуструју неке интересантне моменте и да приказују неки стил из тих времена, како су тада изгледали, објашснио је Дудић.

Издавач монографије је кикиндски Историјски архив, уз подршку града Кикинде и донатора.