У Банатском културном центру у Новом Милошеву одржани су јубиларни 25. Дани Теодора Павловића, чиме је уједно обележено 220 година од рођења Теодора Павловића и 170 година од његове смрти. Овом приликом додељене су и награде “Теодор Павловић”за животно дело и за најбољу књигу које су припале књижевнику и председнику Матице српске у Новом Саду, проф. Др Драгану Станићу (Ивану Негришорцу). Манифестацију је отворио предедник општине Нови Бечеј, Саша Максимовић: Ми више нисмо непосредни финансијери ове манифестације као локална, али себе овде сматрамо и домаћинима, с обзиром на то да је Теодор Павловић са територије општине нови Бечеј. Овај дан смо искористили да обележимо ове значајне јубилеје, а ја бих уједно желео да Ивану Негришорцу илити проф. Др Драгану Станићу, честитам двоструку награду. И онако је невероватна чињеница да успете да одржите овакву манифестацију 25 година. Поготово што је у питању мало место, а све то у организацији јединог приватног културног центра у Србији, дакле, Банатског културног центра, што је нама од посебног значаја и на понос је целој општини, рекао је Максимовић.

 

Ја сам пре свега захвалан богу што нам је дао шансу и могућност да кроз “Дане Теодора Павловића” последњих четврт века славимо његово име и да на неки начин упорно доказујемо на резултате које је он у првој половини 19. века постигао указујући на потребе културе у васколиком српском национу. Поред поемутих јубилеја ове године обележавамо и 200 година од Летописа Матице српске, 200 година од рођења Бранка Радичевића, 100 годна од смрти Душана Васиљева и исто толико од смрти песника Алексе Шантића, подсетио је Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра.

 

Награда за најбољу књигу проф. Др Драгану Станићу додељена је за „Изабрана дела Ивана Негришорца” у седам књига: „Језик и душа”, „Везници и преци”, „Лучоноше и луталице”, „Дом и свет”, „Заноси и сукоби”, „Анђели умиру” и „Мисао и завети”. Награде се додељују на основу предлога Архива Војводине, Културног центра Војводине “Милош Црњански”, Издавачке куће “Прометеј” и Удружења “Суматра”: Лик Теодора Павловића је такав да заиста је заиста оставио великог трага у Матици српској свјоим деловањем, али мислим да и дан данас светли тако да ми који смо обележени наградом која носи његово име можемо то са великим поносом да понесемо, али нас то и обавезује да и сами будемо онако делатни са идејама како је то Теодор Павловић некада чинио. На више планова сам деловао, једно је мој књижевни рад, други је научни рад, па је ту и јавна делатност, делатност у установи, то ће, надам се, једног дана све да се избалансира и надам се да се неће један део развијати на уштрб другог. Није то лако све одржати, кренуо сам у то негде 90-тих година, у једном тренутку сам решио и јавно да говорим о тим стварима, иначе сам се пре тога држао књижевног рада мислећи да је то оно што једино треба да говорим, а онда сам добио поруке из небеских сфера да треба да почнем да говорим о ономе о чему сам имао некаквих сазнања, а која нису само моја, ако смем тако да кажем и учинило ми се да онда има смисла деловати и покушати да развијемо свест о томе шта се нама дешава и шта се дешава у читавом свету, објаснио је овогодишњи двоструки лауреат.

 

Након уручења, беседе предлагача за награда, лауреата и музичког програма, одржан је и песнички венац „Теодору у част”. Манифестацију је организовао Банатски културни центар из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј, а у склопу обележавања јубилеја, овогодишња манифестација наставиће се кроз гостујуће програме у Кикинди, Новом Бечеју, Новом Саду и Београду.