У оквиру програма обележавања Светског дана сецесије, посетиоци Градског музеја имали су прилику да погледају гостујућу изложбу „Промене у моди – Историцизам, сецесија, арт деко 1880–1940“. Изложба представља својеврсно путовање кроз шест деценија модне историје, од раскошних форми историцизма, преко профињених линија сецесије, до модерне естетике арт декоа. Кроз одабране експонате, фотографије и приказе одевања, посетиоци могу да сагледају како су се мењали модни трендови, али и друштвене околности које су их обликовале.

Мода је много више од одеће – она говори о времену, друштву и људима који су је носили. Кроз елегантне хаљине, портрете и фотографије, откријте како су се модни стилови мењали од раскоши историцизма, преко препознатљиве лепоте сецесије, до геометријске елеганције арт декоа.

- Њихова изузетно богата текстилна збирка била је представљена на великој изложби организованој поводом 150 година Будимпеште, односно уједињења Пеште, Будима и Старог Будима 1873. године. Та изложба пратила је развој моде од тог периода до данас, а управо са ње одабрани су експонати који су стигли у Суботицу. Овде је представљено око двадесет хаљина и одевних предмета из њихове збирке, а ауторка изложбе је Јудита Сатмари. Поред хаљина из Будимпеште, изложбу употпуњују портрети из збирке нашег музеја, који се веома лепо уклапају у концепт поставке. Поставку допуњују и фотографије Суботичана, па посетиоци могу да виде како су се тадашњи модни трендови одражавали и у нашем граду – изјавила је Жужана Корхец Пап, рестауратор Градског Музеја.

Изложба посвећена променама у моди гостује у Градском музеју до 25. јула, а Жужана Корхец Пап најавила је и нову изложбу која је у припреми, посвећену сликару Карољу Јакобеију. Реч је о уметнику рођеном у Кули, који је детињство провео у Баји, након чега је студирао у Бечу. По повратку у Будимпешту изградио је успешну каријеру и током педесетих година 19. века стекао углед као истакнути портретиста.

- Суботица је од Кароља Јакобеија наручивала не само црквене и олтарске слике, већ и портрете за Градску кућу. За Велику већницу је 1862. године насликао портрете Ференца Деака и Иштвана Сечењија, који сведоче о његовом значајном месту у уметничком и друштвеном животу тог времена.

Отварање изложбе је планирано за 25. јун, а публика ће имати прилику да је погледа до почетка септембра.