У галеријском простору Хрватског културног центра „Буњевачко коло“ који је истовремено био и изложбени простор, недавно је одржана колонија „Бунарић“. У таквом прекрасном амбијенту који су оплемениле бројне слике, разговарали смо са загребачком уметницом, сликарком Каролином Бартуловић, која је први пут боравила у Суботици. Истакла је да је Суботица леп град, богат архитектуром и прелепим парковима.

Пошто је сликарство нешто што упражњавате, да ли ћете мотиве Суботице с Ваших фотографија које сте поделили на друштвеним мрежама, пренети на слике?

- Грех је не фотографисати тако лепа места – Плаву фонтану, обновљено позориште, Градску кућу, Синагогу. То су мотиви који изазивају страст и треба их пренети.

Вашом причом потврђујете да уметност, где спада и сликарство, може да буде делотворна терапија за све узрасте. Једно одмаралиште, спокој…

- Чињеница је да многи налазе један вид опуштања и у сликарству и да се већина људи која се није остварила употпуности у свом професионалном животу, на неки начин то проналазе и у сликарству. Неко то одлаже, бави се помало, па мисли кад будем имао више времена посветићу се томе. Напомиње, и сама сам чланица сликарских школа и у томе видим велико богатство. То није само учење сликарства и сликарских техника, композиција, него и дружење, односно једна обострана терапија, а тих неколико сати опуштају. Зато такав вид опуштања треба искористити спрам афинитета. У ствари то је арт терапија, која је изузетно цењена. Увек је била присутна, а у данашње време све више добија на важности.

Они кој се баве сликарством су некако посебни…

- Свакако, поготово има пуно племенитости поготово што се ту деле и неке животне приче. Саживимо се једни с другима и медјусобно поделимо тај непоновљив тренутак

Сами сте учествовали и у припреми колективних изложби

- Током свог професионалног рада била сам организатор многих изложби. Нагласила бих да је дуг пут од организације до отварања изложбе. Изложба је прилика да се види богатсво, нешто научи али и да се цени труд који стоји иза саме изложбе

На овој колонији изложили сте слику с чемпресима. Да ли је код Вас као мотив доминантан пејзаж?

- Још увек сам у истраживачком раду и немам посебно омиљену тему. Волим чемпресе, али окушала сам се и на мотиву икона. Имала сам срећу да радим с професором који то ради на традиционалан, старински начин. Интересантно је да то радимо сами помоћу туткала, репарацијом, припремом дасака, јајчаном техником помоћу жуманца с јабуковим сирћетом и бојама у праху. Техника је захтевна, слојевита и тражи стрпљење поготово што имају своју позлату. Икона се пресликава, а почиње се у време коризме па се заврши до Ускрса. Постоји и духовни приступ изради иконе који почиње с молитвом и звршава се с њом када се окачи на зид.

Открили сте нам да сликате иконе, захтевна техника. Да ли се бавите и акварелом?

- Акварел је тешка техника и треба је контролистаи. Више радим с пастелном техником која је нежна, лепа и слична уљу. Поготово што волим пастел.

Доста путујете по свету, да ли посећујете и галерије у градовима у којима боравите ?

- Свакако. Где год сам била посетила сам галерију. Увек нешто ново може да се види и научи.

Сигурно ћете понети и нека искуства с ове колоније која ће Вам користити и остати у сећању. Надам се да је ово почетак Ваших долазака на суботичку ликовну колонију и да ћете јој се радо враћати…

- Свакако, захваљујем се Јосипи Крижанић на позиву да учествујем с још двојицом својих загребачких колега. Ако нас позовете убудуће радо ћемо се одазвати, али настојаћемо и да узвратимо позивом на наше колоније, поручила је Каролина Бартуловић.