Суботица је од 20. до 25. септембра изнова постала глобални центар културе, окупљајући уметнике, театрологе и љубитеље сценске уметности за децу и младе. Овогодишње, 33. издање Међународног фестивала позоришта за децу, познатог по богатој традицији, у организацији Отвореног универзитета, претворило је град на северу Бачке у праву светску престоницу дечјег позоришта. Током шест фестивалских дана, Суботица је угостила више од 200 позоришних професионалаца из преко 30 земаља са свих континената.
Чаролија на сцени реновираног Народног позоришта
У такмичарском програму фестивала нашло се укупно 13 представа за децу из целог света, које је одабрала селекторка фестивала др Маријана Прпа Финк. Ова остварења су изабрана у конкуренцији од преко 120 пријављених представа из Европе и Азије, намењена су малишанима и школарцима различитих узраста. Селекторка је у програм уврстила представе из десет земаља: Кине, Уједињеног Краљевства / Велса, Пољске, Шпаније, Италије, Бугарске, Мађарске, Хрватске / Словеније, Босне и Херцеговине / Републике Српске и Србије.
Како је истакла селекторка, овогодишњи фестивал креиран је у духу високих захтева за творце сценског израза, са приступачним сценским језиком и разноврсношћу глумачких и луткарских креација. Из Кине су стигле две представе: „Све се мења“ у извођењу Дечијег уметничког театра кинеског института из Шангаја, настала према истоименој сликовници, те ”Фантастични снови о планинама и морима“ ауторке Мијао Чжао у извођењу Драмске трупе модерне уметности Џеђанг из Хангџоуа.
„Мали принц“ за светску и домаћу луткарску уметност
Један од најсвечанијих тренутака фестивала јесте додела Награде за животно дело „Мали принц”, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу. Овогодишњи лауреати су глумица Светлана Михајловић у категорији домаћих стваралаца и редитељ Тодор Валов из Бугарске у категорији иностраних стваралаца. Награда „Отон Томанић“, признање за театролошко промишљање у домену позоришта за децу и младе, додељена је Норвежанину Гунару Хорну.
Светлана Михајловић већ пуних 40 година ствара на сцени Позоришта лутака Ниш. Током богате каријере сарађивала је са бројним редитељима као што су Мирослав Ујевић, Живомир Јоковић, Србољуб Станковић, Мима Јанковић, Никита Миливојевић, Кокан Младеновић, Владимир Лазић, Иван Пилни, Борислав Мркшић и Зоран Лозанчић. Остварила је незаборавне улоге као што су Муцко („Три прасета“), Лепотица (”Лепотица и звер“), Дороти („Чаробњак из Оза“), Црна краљица (”Алиса у земљи чуда“), Баба Полексија („Царев заточних“), Нанерл (”Моцарт“), Лисица („Мали принц“), Снежна краљица (”Снежна краљица“) и Лисица („Пинокио“). Поред тога, ауторка је текста ”Трнова Ружица“ који се изводи у њеној матичној кући у режији Владимира Лазића и који је освајао награде попут фестивала ФЕДУ у Сарајеву. За свој рад награђивана је на Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Фестивалу у Котору, у Бања Луци и Суботици.
— Срећан вам 33. Међународни фестивал позоришта за децу! Не постоје речи којима бих описала сву радост, понос и задовољство што сам баш ја добитница награде „Мали принц“ на најпрестижнијем фестивалу у региону. Иако из здравствених разлога нисам физички са вама, сигурна сам да у мени видите свих мојих 40 година проведених на даскама које живот значе – све моје улоге, успехе и сву радост играња за децу — рекла је Светлана Михајловић на отварању фестивала путем видео-поруке.
Бугарски редитељ Тодор Валов каријеру је започео бајком Доналда Бисета „Добро јутро, лаку ноћ“, за коју је 1998. добио Националну награду, што му је отворило врата Централног Столичен театра у Софији. Током каријере режирао је широм регије и Европе, а посебно место у његовом опусу имају представе ”Лабудово језеро“ у Позоришту за децу и младе Крагујевац и „Пар ципела“ у Дечјем позоришту Суботица. Добитник је и Националне награде ”ИКАР“ 2020. године за представу „Пинокио“ Театра Русе.
— Признање је било апсолутно неочекивано. Обично га добијају људи од 70 и више година, тако да сам веома узбуђен и ово сам доживео као најлепши поклон за свој 60. рођендан. Фестивал у Суботици је изузетно значајан и заиста међународни. Увек сам са радошћу учествовао на њему и са задовољством га препоручивао свим колегама, јер одатле носим само најбоље утиске — рекао је Тодор Валов за Магазин „Дани“.
На свечаном отварању, бугарски редитељ је истакао да ово признање за њега представља круну вишедеценијске сарадње са српским театрима и да сваки добитник у себи носи део искрене симболике „Малог принца“.
— Ово сматрам једним великим признањем за све што сам радио овде у Србији, где сарађујем око 25 година, а посебно последњих 15 година са Дечјим позориштем у Суботици. Мислим да свако ко добије ову награду има у себи оно што има и „Мали принц“, а то је она права љубав према послу и према свим глумцима са којима радим.
Добитник признања за театролошко промишљање, Гунар Хорн се обратио присутнима приликом уручења награде, нагласивши да га је дечачки сан довео до успешне каријере и да је рад са младима потврдио непроцењиву важност позоришта за друштво.
— Кад сам био мали, био сам један велики сањар, а онда сам случајно доспео у драмску трупу и почео много да волим ту игру. То је био почетак моје каријере, како академске, тако и позоришне, и изузетно сам срећан што видим да то овде у Суботици цените. Рад на великом европском програму социјалне и културне инклузије изнова ми је потврдио да је позориште са децом и за младе веома важно, тако да сам заиста почашћен што сам примио ову награду.
Гунар је у изјави за „Дане“ истакао да му ”награда значи као признање за рад којим се бави скоро 50 година, поготово што је стигла од људи који стварају у позоришту, али се баве и његовом анализом.“
— Ја сам делом академик, а делом позоришни уметник, глумим, пишем, размишљам о позоришту и то знање преносим студентима. Фестивал у Суботици је сјајно организован, пун дивних људи и са веома добрим представама. Већ сам био овде и мој први утисак је био да је ово место на које желим да се вратим, и ево ме поново.
Чувари сећања и студентска енергија у галеријама
Пратећи програм фестивала отворен је изложбом у Народном позоришту „Дете и лутка: позориште Шандора Хартига“, ауторке Љиљане Динић. Изложба је организована поводом 70 година од оснивања Луткарског позоришта у Зрењанину, а реализују је Позоришни музеј Војводине и Позориште ”Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Посвећена је лику и делу Шандора Хартига, редитеља, писца, преводиоца, глумца-аниматора, креатора и израђивача лутака.
У Фондацији за омладинску културу и стваралаштво „Данило Киш“ постављена је традиционална Студентска изложба фестивалских плаката, рад студената Факултета примењених уметности у Београду, а публика је могла да види и изложбу посвећену лауреатима награде ”Мали принц“ за 2026. годину — Светлани Михајловић и Тодору Валову.
Стручни дијалози, 17. Научни форум и дух писане речи
Значајан део фестивала чине и стручни сусрети у Хотелу „Патриа“, где су организоване вечери разговора са добитницима фестивалских признања.
Научни сегмент фестивала обележио је 17. форум за истраживање позоришне уметности за децу и младе. Овогодишња тема била је „Феномен простора и окружења у позоришту за децу и младе“.
Писана реч заузела је посебно место кроз бројне промоције. Представљена је монографија „70 година Дјечијег позоришта Републике Српске“, као и 23. број часописа за луткарску уметност ”Нити“ и 16. зборник радова „Позориште за децу – уметнички феномен“. Представљена је и дијалошка збирка поезије са илустрацијама за бојење ”Другари из природе“ ауторке Свјетлане Правдић, драматуршкиње и мајке која је кроз приче из свакодневног живота забележила лепоту природе и вредност пријатељства.
Машта у покрету: Филмови, радионице и симфонијска бајка
Најмлађа публика и фестивалски гости уживали су и у филмском програму и радионичарском раду. У биоскопу „Еуросинема“ је приказано пет анимираних филмова: ”Коко Зека и тајна великог мрмота“, „Хајди и мали ирис“, ”Шавоглавко и чудовишна дружина“, „Песма грбавог кита“ и ”Кристална планета“.
Едукативни програм обухватио је две радионице у Фондацији „Данило Киш“. Прва, под називом ”Говорни поремећаји деце вртићке и школске доби и лутка као медиј помоћи у развоју говора“, коју је водила Бранка Радман из Хрватске, одржана је за професионалце. Друга, креативна радионица израде сценографије од картона „Од картона цела васиона“ аутора Јована Царана, одржана је као својеврсни увод у свет театра.
Музички сегмент фестивала донео је нову сарадњу са Суботичким симфонијским оркестром, који је ван такмичарског програма извео чувену бајку Прокофјева „Пећа и вук“, кроз комбинацију музике и глуме на српском и мађарском језику.
Традиција коју препознаје и подржава цео регион
Сви фестивалски програми, укључујући представе, филмове и изложбе, били су потпуно бесплатни за публику. Директор фестивала Илија Татић позвао је публику, децу и родитеље да уживају у програмима, истичући да је фестивал настао као резултат пажљиве селекције од преко 120 пријава и велике посвећености.
Овај фестивал, који представља један од најзначајнијих догађаја ове врсте у региону, носилац је престижне „Вукове награде“ из 2005. године. Поред тога, 2009. године фестивал је одликован градским признањем ”Про урбе“, као и специјалном међународном наградом „Грозданин кикот“ коју додељује Центар за драмски одгој из Мостара.
