У Завичајном музеју „Котарка“ и „Житном магацину“ у Новом Милошеву одржана је
манифестација „Јесења ноћ музеја 2024“. Богатим културно-уметничким програмом
уједно је обележено и 3 деценије од оснивања музеја, а представљени су и нови
експонати који су обогатили већ завидну збирку уникатних предмета који сведоче о
култури и начину живота Банаћана. Реч је о новим детаљима у сталној поставци под
називом „Одежде три конфесије“ као и експонатима у ар деко стилу из колекције
Светозара Ђукичина: Он је наш познати рестауратор, иначе се свих пвих година бави
тиме, прво аматерски, а данас то већ изгледа врло професионално, од свега тога је
направио праву уметност, а то можете видети у нашим собама у „Житном
магацину“ где је он приказао ар деко стил и рококо, ренесансу, сецесију и разне
стилове, а и данас додаје разне детаље и ми смо поносни на то што ради. Морам да
напоменем и да нам је Православна црква поклонила пар одежди постављених у нашем
депоу, међу којима је и одежда последњег зрењанинског рабина Хермана Хелфгота
која је такође изложена. Надам се да су сви уживали о да смо успели да задовољимо
посетиоце који су били са нама те вечери, поручила је Искра Попов, кустоскиња
музеја.
Свих претходних година година када су се радила набава, рестаурација и опремање ту
сам био и ја, а ово је први пут да је у питању мја лична, гостујућа поставка са темом
ар декоа. Рестаурација не подразумева улепшавање предмета, већ враћање у
оригинално стање, уколико је могуће са ревирзибилним техникама, да, ако би сада
наука и технологија напредовале тако да то може урадити на бољи начин, ово што се
сада ради буде лако уклоњиво. Ради се техникама које су се користиле у моменту кад
је произведено. Као најзанимљивије издвојио бих креденац у средњој, плавој соби који је
у фази рестаурације,а који је припадао срушеном дворцу на улазу у Ново Милошево,
црвену фотељу коју је била део женског салона у дворцу који и данас постоји, као и
једну софу која је, такође, део мобилијара дворца, истакао је Ђукичин.
У оквиру програма оркестар Академског културно-уметничког друштва „Соња
Маринковић“ универзитета у Новом Саду одржао је „Концерт на БИС“, а
представљена је и изложба 52 рада сликарке Вере Недин на којима су приказани
најлепши дворци Војводине: Драган Раушки и ја смо необавезно разговарали и ја сам га
питала да ли могу добити неку фотографију двораца како бих урадила слику и он се
досетио да бисмо могли направити изложбу. То је било прошле године септембра, ја
сам то олако прихватила и, када сам почела да истражујем, схвагтила сам да је то
крупан залогај, али нисам одустајала. Трудила сам се да обухватим оно што је по мени
било најинтересантније, пуно је срушених двораца који више не постоје, на пример,
обрадовала сам се кад сам пронашла дворац Андреја Чекоњића који је био код Српске
Црње, његово име се помињало као велепоседник, али није било опште познато да је
поседовао и дворац. Тежиште сам ставила на наш дворац Карачоњи, ту имам осам
слика урађених на основу фотографија које сам још раније направила. Привукли су ме
тај улаз и тераса, као и дворац који је срушен до темеља, а исто је припадао породици
Карачоњи, тачније, Лајошу Карачоњију Аладару, објаснила је Нединова. Мислим да ми
је ово животно дело, с обзиром на то да сам у осмој деценији, а све се уклопило у тај
неки мој мали јубилеј, односно, 25 година како сам учествовала на првој колонији и то у
нашем селу.

Посебну пажњу посетиоцима је привукла и изложба одевних креација Иване Ђукичин,
родом из Новог Милошева, која је до сада излагала у Новом Саду, Београду, али и
светским метрополама и центрима моде попут Париза и Њујорка: Одавно не живим
овде и одавно се бавим модом и модном индустријом. Оно што сам приказала су
делови и експонати из различитих колекција. Овим послом бавим се 28 година, али
исто тако и сликарством и илустрацијом, а за ову прилику одлучила сам да прикажем
нека дела која нису на продају. Инспирација је музици, лепоти, у прелепим
материјалима, финим нотама и сликарству да би се, на крају, све то преточило у
нешто чаробно што нека особа, у мом случају девојка, може да изнесе. Ја се бавим
искључиво женском одевним комадима, објаснила је Ивана Ђукичин.
Манифестацију је организовало Удружење за неговање традиције Нови Бечеј, уз
подршку Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.