Свако уметничко дело прво настаје у цртежу, да би се тек потом развило у слику, графику, рељеф или витраж, скулптуру, ансамблаж па и перформанс. Филмови који су обележили светску кинематографију су, пре свега, настајали кроз цртеж својих генијалних аутора, у чега нас и стрип дефинитивно убеђује. Коначно, на самом почетку историје уметности, настао је цртеж, уклесан каменом у камен. Савремена галерија у Суботици нам је понудила добру изложбу управо цртежа, уметнице из Београда Наташе Кокић, под називом „Универзалије”, која је отворена средином септембра.
Ова занимљива изложба открива нам стваралаштво једне од водећих ауторки савремене домаће цртачке сцене, која је усмерена ка истраживању алтернативних, невидљивих и идејних светова, измаштаних и реалних пејзажа, али и других форми које препознајемо пажљивим посматрањем. Цртежи у угљу и оловци, обојене летве и други објекти међусобно се повезују у амбијенте који делују попут пролаза ка другачијим временима, просторима па и световима. У данашњем тренутку, на свеколиком, глобалном нивоу, обележеном друштвеним и политичким превирањима, често трагамо за алтернативама у сопственој свакодневици, надајући се смирају и спокоју, својеврсној равнотежи коју нам ауторка уз необичну и неочекивану концептуалну поставку нуди. Наташа Кокић ту потребу, на њој препознатљив, артистички начин, преводи у визуелни језик који отвара могућност другачијег сагледавања стварности, нове и прилазе и путеве и до сада неоткривено сагледавање окружења, у чијем смо гротлу.
Полазећи од Платонове идеје о универзалијама — невидљивим и савршеним облицима који леже у основи свега материјалног — ауторка спаја, на први поглед у овом ужурбаном „секунд тренутку”, античку филозофију природе, савремену физику и магични реализам и изнова потврђује како уметност јесте решење, како се без уметности не налази ни пут ни излаз.
Радови ове познате уметнице настали у прошлој и овој години функционишу као „лиминални простори” — тихи прагови и пролази између различитих димензија који кроз микроскопске рупе, подеротине у боји или преплитање линија, визуелних међупростора, постају места сусрета општег и појединачног, апстрактног и конкретног, стварајући једну чврсту целину која нас од експоната до експоната навикава, али и умирује, изненађујући нас оригиналном ликовношћу. Комбинујући скениране мотиве, потом штампане отиске својом интервенцијом графитом или угљеном, остављајући оригиналну валовитост на папиру, сама ауторка истиче да јој је такав начин ликовног стваралаштва близак и комуникативан.
Прелаз из аналогног у дигитални рад и потом повратак у аналогни јесте простор у којем се ауторка потпуно стваралачки суверено осећа, остављајући за собом „Универзалије”. Свакако да је успела да оствари свој унутрашњи наум, уз потврду да је поставка у више галеријских просторија Савремене галерије био изазов који јој је омогућио да оствари ритам поставке какав је желела, тим пре што се цртежи не заклањају увек иза неминовног стакла и ограничавају рамовима већ су на овој поставци директно и непосредно у контакту са конзументом, почев од партерних поставки, преко овлаш наслоњених, необавезно подупртих, до на зид прислоњених. Овакав аранжман цртежа свакако је понудио интимнији контакт са уметничким делом, што потврђује и големи рад из више целина који јесте спреман за изложбену поставку, али је истовремено још увек у настајању. Наташа Кокић својим цртежима комуницира са универзалијама, односно универзалношћу али је, очигледно, истовремено и у дотицају и са садашњим конкретним тренутком, верујући да својим делом ипак ствара бољитак.
Наташа Кокић (1979) је дипломирала на Факултету ликовних уметности 2005. године, где је 2010. магистрирала, а 2019. године и докторирала. Од 2001. године излаже на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Боравила је на уметничким резиденцијама на Исланду, у Холандији, Норвешкој, Сједињеним Америчким Државама и Србији. Добитница је више признања, међу којима се истичу Награда за цртеж „Фондације Владимир Величковић” (2013) и Награда „Димитрије Башичевић Мангелос” (2014). Запослена је као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду.
Окончање самог чина отварања ове, рекосмо добре поставке, уз вођење кустоскиње Тамаре Куцор, било је заправо иницијална прича кроз поставку кроз коју нас је провела сама ауторка.
Поставка се може погледати до 7. новембра.
