После дужег низа година, имамо снежни покривач на њивама који је заштитио усеве од ниских температура, земља испод снега се није смрзла. Следи прихрана озимих усева, међутим, стручњаци кажу да нема потребе да се жури с радовима, с обзиром на резултате Н-мин анализе земљишта.

Пољопривредна стручна и саветодавна служба Суботица сваке године испитује садржај нитратног азота по слојевима земљишта од 0 до 30, од 30 до 60, и од 60 до 90 центиметара, и на основу резултата се даје препорука за ђубрење – објашњава Дамир Варга, директор. Према првим резултатима, може се рећи да је ниво влажности у првом слоју земље већи него у претходним годинама, међутим, трећи слој земље је и даље сув, ту је садржај влаге свега око 19 процената. Варга истиче да би било пожељно да падне већа количина кише у наредном периоду, јер је од велике важности да се влага инфилтрира до тих дубљих слојева земљишта, јер ће током сушних периода биљке користити те „залихе“, па ако треба, пожељно је и заливање.

- Што се тиче садржаја азота, просек на пшеници је скоро 180 килограма, што је за четрдесетак килограма више него прошле године, и за шездесетак килограма више него претпрошле године, и управо из тих разлога сам и навео да не треба журити са прихраном. Код уљане репице, тај садржај је око 80 килограма, а код јечма око 120 килограма. Из наведених разлога, за пшеницу се препоручује од 0 до 40-50 килограма чистог азота, тамо где је пред усев уљана репица и кукуруз. А тамо где су пред усев озиме стрнине, односно где је пшеница засејана у монокултури, за сада резултати показују да је потребно око 65 до 75 килограма чистог азота, из разлога што је пшеница прошле године остварила високе приносе, извукла је азот. Лето је било сушно, слама која је остала на површини није минерализовала, није почела њена разградња све до падавина крајем октобра.

Препорука је да се анализе свакако одраде, да би се прецизније знало да ли је прихрана уопште потребна, или је довољна фолијарна – додаје наш саговорник.

- У зависности од њиве до њиве, свуда је била пред усев уљана репица, али имамо разлику, која потиче пре свега од структуре земљишта и садржаја хумуса у земљишту. Земљиште са више хумуса више минерализује, значи потребно је мање азота. Што се тиче уљане репице, ту се количине за прихрану крећу негде од 50 до 125 килограма у просеку. Највећи број узорака у неком распону од 80 до 95 килограма чистог азота по хектару, и управо из тих разлога, уљана репица је приоритетна да се прихрани, и то би требало већ при крају јануара или почетком фебруара да се одради са уреом, а касније, другу прихрану са амонијум-сулфатом или амонијум-нитратом, тамо негде у првој половини марта месеца.

Што се тиче пшенице, прихрањивање се препоручује почетком марта, амонијум-нитратом, да би се азот који се налази у горњим слојевима земљишта до тада „спустио“ до нижих слојева са падавинама и снегом који се топи. Анализа земљишта се ради сваке године, а циљ је да се постигне већи принос и значајна уштеда при куповини ђубрива.