Отворен је још један Биофест, 21. по реду, у организацији Удружења ТЕРРА’С, које ове године слави 35 година постојања. Циљ ове манифестације је промовисање органске производње са аспекта економског развоја, заштите животне средине и здравља људи, као и размене искустава и јачање привредне сарадње у региону.
Саболч Тружински из Његошева бави се органском пољопривредом, и то већ више од двадесет година. Како каже, најтеже је да се пласира на велико тржиште као мало газдинство, али је све теже наћи и квалитетну радну снагу за физичке послове у процесу производње.
– У почетку смо имали пар хектара, а сад радимо скоро сто хектара у органској пољопривреди. Радимо аутохтоне житарице, то нам је неки приоритет, јер сматрамо да је то најадекватније за органску производњу. Имамо и аутохтоне животиње, паралелно и биљну производњу и прераду, а најновије – имамо и коке носиље, те и органска јаја. Имамо и сертификат, и та јаја дајемо исто у промет.

Ситуација у области органске производње у Србији се у једној реченици може описати као спорорастућа привредна грана. Оно што је једини добар показатељ јесте, ма колико био слаб, стални раст произвођача укључених у органску производњу. Али ситуација није ништа боља ни у Европској унији – ратови у свету, економска криза и нестабилност утичу и на ову област.

– Један од најбитнијих елемената јесте раст цена хране. Када причамо о конвенционалној или класичној храни, бележе се јако велики порасти цена што, наравно, утиче и на пораст цена органских производа – који су и иначе скупљи. Дакле, они одређеној категорији становништва постају практично недостижни, чак и у Европи – рекао је Ненад Новаковић, директор Органиц Цонтрол Сyстем сертификационе куће.

Од 2010. године, када је на иницијативу Удружења ТЕРРА’С усвојен први Закон о органској производњи, бележио се стални раст, али је по подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде свега 0,9 одсто површина под органском производњом, од укупно коришћеног пољопривредног земљишта.

– „Светла тачка“ је заправо Севернобачки округ, мале су површине, скромне, али опет, стално се повећава. У прошлој години, забележено је око 870 хектара, са више од 1.000 грла стока и живине. Како у Севернобачком округу, тако и у Србији, повећава се број оператера, односно оних који су укључени у органску производњу, било да су у питању произвођачи, прерађивачи или дистрибутери. То је исто показатељ да ипак постоји раст у овој области – каже Сњежана Митровић, организаторка.

У оквиру „Биофеста“, после данашњег представљања канала дистрибуције органских производа на улазу Отвореног универзитета, сутра ће бити одржан „Дан органских фарми“, у оквиру којег је организована посета фарми Саболча Тружинског у Његошеву, надомак Бачке Тополе.