Колико је конвенционална пољопривредна производња одржива и како применом метода органске производње можемо сачувати један од најважнијих ресурса, а то је земљиште,али и друге ресурсе, и како она може да смањи емисију штетних гасова, ефекта стаклене баште и глобалног загревања биле су теме радионице о климатској неутралности пољопривреде на фарми Мамужић у Љутову.
Пољопривредно газдинство Мамужић органском производњом бави се од 2003.године, а сертификат су добили 2006.године. Тренутно им је у органском статусу шест хектара, а узгајају лан, спелту, овас и соју. Управо је фарма из Љутова препозната као добар пример, и добила је статус угљеничне фарме где ће се радити обуке за друге произвођаче и саветодавце.
Проблем глобалног загревања и климатских промена може се посматрати и из угла ратарске производње, а пољопривредници могу да примене одређене методе органске производње како би смањили те последице, јер је управо органска производња препозната као она која може да заштити животну средину и директно или индиректно смањи глобално загревање, тако што ће редуковати емисију штетних гасова, поручују са Института „Др Јосиф Панчић“.
Органска производња је још увек заступљена на веома малим површинама и у Србији заузима свега 0,5 одсто, али се њене методе све више користе и у конвенционалној, те је претпоставка да ће за деценију или две целокупна пољопривредна производња бити органска, јер је данашња производња неодржива, сматрају из Института за земљиште. Погрешна пољопривредна пракса последњих неколико деценија довела је до ерозије земљишта и све већег одавања угљеника и других штетних гасова у атмосферу.
Радионица је део пројекта „Развој иновативних метода органске ратарске производње у циљу веће климатске неутралности пољопривреде“, а организују је Институт за земљиште у сарадњи са Националним удружењем за развој органске производње „Сербиа органика“ и Институтом за економику пољопривреде. Пројекат финансира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.
