Јесења сетва у суботичком атару је у току, али њен темпо успорава недостатак падавина и изузетно суво земљиште. Пољопривредницима припрему парцела додатно отежава тврда земља, која је на појединим местима без довољно влаге неопходне за квалитетну и правовремену сетву.

Претходних година у овом периоду, односно крајем септембра, већ смо имали ницање уљане репице. Ове године је ситуација другачија – земљиште је суво, па пољопривредници са сетвом чекају одговарајуће услове и кишу која би омогућила квалитетнију припрему земљишта и равномерније ницање усева – каже Дамир Варга, директор Пољопривредне стручне и саветодавне службе Суботица.

- Мој савет је да, уколико се не мора, не треба журити са сетвом, већ сачекати, с обзиром на то да су и зиме у последње време блаже. Са сетвом се може чекати и до 15. октобра, односно изаћи из оптималног рока за око две недеље. Искуство из последњих година показује да такав усев уљане репице, иако ће због закаснеле сетве вероватно дати нешто мањи принос, ипак може бити бољи избор него кукуруз из редовне сетве. Ако буде било падавина, онда би требало земљиште обрадити груберима, нешто плиће, на дубини од 15 до 20 центиметара, и након тога обавити сетву.

Варга додаје да су пољопривредници и ранијих година били принуђени да пшеницу и јечам сеју у суво земљиште, али да ће коначан исход у великој мери зависити од падавина и временских услова након сетве.

- Већ почетком октобра може да се почне са припремама. Треба извршити редуковану обраду земљишта, било груберима, било тањирачама, што зависи од количине и распореда жетвених остатака. Након тога може да се обави сетва у суво земљиште и да се сачека киша. Чак и усеви који никну почетком новембра, у повољним условима, могу да дају сасвим солидне приносе. То је сада постала нужност. Не можемо више да примењујемо агротехнику која је некада важила као правило. Морамо да се прилагодимо новим климатским условима и променама које су све израженије.

Земљу у овом неповољном стању треба што мање дирати. Трактори су снажни, оруђа су јака и они могу да обраде земљу, али је питање шта ће бити са њеном структуром. Горњи слој је распрашен и постао је готово песковит. Падавине ће узроковати стварање покорице, а у таквим условима ни кисеоник не може да продре у земљиште, јер оно нема одговарајућу порозност. Зато не смемо да уништимо земљиште за друге генерације, истиче наш саговорник.