Цене потрошачких роба и услуга последњих неколико месеци константно расту, што је за последицу имало подизање инфлаторне спирале, кажу економисти. Иако је званична стопа инфлације на 13 посто, реално је она много виша – минимално 25 посто, а код појединих производа 50 и 100 посто. Једноставног решења по оцени стручњака нема и оно што нас чега у предстојећем периоду јесте стагфлација – комбинација инфлације и високе незапослености.
Где год да се окренемо све је поскупело – од намирница, гардеробе, покућства па све до енергенената. Суботичани које смо анкетирали кажу да су на високе цене већ навикли и да гледају да штеде што више могу, док они млађи размишљају и о додатном послу.
На свеопшти раст цена није утицала само политичка и енергетска нестабилност у свету, већ и унутрашњи чиниоци, попут слабије развијене економије која одмах реагује ескалацијом инфлације, објашњава професорка макроекономије у пензији, Даница Дракулић. Како прецизира, будући да је инфлација код нас премашила десет посто, постала је галопирајућа, и као таква угрожава појединце, привреду и цело друштво, јер обезвређује све облике имовине.
Наша саговорница не предвиђа скоро смиривање инфлације. Напротив, како истиче, следи нам најнеповољнији сценарио, а то је стагфлација – инфлација у комбинацији са стагнацијом.
Смиривање инфлације је дуготрајан посао, појашњава Дракулић, а мере монетарне и фискалне политике мора да донесе држава. Међутим, оне су такође непопуларне, будући да и оне за последицу имају пораст незапослености.
Како ствари стоје, зима која нам предстоји биће у знаку даљег поскупљења. Професорка Дракулић саветује да купац уради колико је до њега – а то је да бојкотује нереално скупе производе и тиме стави до знања да не пристаје на неоправдана повећања, као и да се више окрене ка куповини на пијаци.
