Закон о раду Републике Србије предвиђа да запослени имају минимум 20 дана годишњег одмора у току једне календарске године. Међутим, када ће их искористити, зависи од неколико фактора.

Када су у питању годишњи одмори, мора да постоји договор између послодавца и радника – објашњава Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката Суботице.

– Двадесет дана је минимум. Тамо где постоји синдикат и синдикалне организације, где постоји колективни уговор у предузећима и институцијама, тамо је више дана. Негде и до 30, а у неким специфичним радним местима и до 35-36 радних дана. Договор мора бити између послодавца и радника када то радник може искористити. Радник може да најави кад би желео да иде на годишњи одмор, и онда да се договори са послодавцем, да ни послодавац не трпи, али и да радник испуни оно што је породици обећао, да ће на годишњи одмор у одређено време.

Постоје и колективни годишњи одмори, предузеће одлучује о термину, а то запослени знају унапред. То су најчешће две, или чак три недеље, углавном током лета или за време новогодишњих празника. За време годишњег одмора, радник добија просечну зараду коју је добијао последњих 12 месеци.

– То је нешто што је сад Синдикат тражио да се мења, да не буде просек последњих 12 месеци, већ три месеца. Тај временски период од 12 месеци је дуг, јер расте и плата, расте и инфлација, и тренутно се преговара са властима да се Закон у том делу обрачуна мења. Јесте плата 100 посто, с тим да на то не идеутопли оброк и путни трошкови. Све остало иде, али то је просек, значи свакако је мањи износ него када радите.

По Закону о раду није могуће одрећи се годишњег одмора, нити може бити исплаћен. Изузетак је једино уколико запослени напушта фирму, а преостао му је одеђени број дана годишњег које није искористио. Једино је у том случају могуће да се неискоришћени годишњи одмор исплати.