Бајмок је био домаћин викенд турнира у шаху „Меморијал др Чедомира Ђукетића”, а истог дана је одржана и промоција књиге „Шаховски заљубљеници из Бајмока” аутора Мирослава Нешића. Хала спортова била је препуна заљубљеницима овог племенитог спорта.

Иако 14 година живи и ради у Београду, Мирослав Петрекановић се добро сећа свог детињства у Бајмоку, у којој је велику улогу играо и шах, па му је било драго да се поново види са саиграчима и учествује на турниру:

- Немамо ми сад неку претенденцију да будемо најбољи, сада нам је поента да се дружимо, да се окупимо сви шахисти Бајмочани, да се присетимо неких старих времена када је било лепо, а можда и једног дана да се обнови шах у Бајмоку, пошто је Бајмок једино веће место у околини који нема шаховски клуб и даље, што је велика жалост. Три клуба је некад било, сад нема ниједан. Мени је драго да је доктор Ненад ушао у ту причу да проба да оживи шах у Бајмоку, јер је велика штета што га нема, а било нас је много некада.

Турнир је окупио велик број врхунских играча. Био је присутан Милан Зајић, велемајстор, као и Марко Милановић, ФИДЕ мајстор:

- Учествује 17 интернационалних велемајстора и мајстора, што је јасан показатељ који говори о јачини турнира. Наравно, мој циљ је да се пласирамо у сам врх. Шај је један спој уметности, науке и спорта, који побољшава многе позитивне особине као што су концентрација, логика, смиреност, логичко решавање проблема, и веома ми је драго да учествујем на овако јаком турниру, да се популарност шаха побољшава, и да и ја будем део тог пројекта.

- Шах за мене значи један од најплеменитијих игара на свету, и учествовао сам на разним европским и светским првенствима, и драго ми је што сам овде.

У оквиру турнира одржана је и промоција књиге „Шаховски заљубљеници из Бајмока”, чији је аутор новинар Мирослав Нешић.

- Када сам почео да пишем и када сам проникао у све шта се овде догађало, Бајмок јесте мала средина, али шаховски изузетно велик. Ја ћу то илустровати – није то само фраза или да би се улагивао гледаоцима – довољно је рећи да су овде играли шахисти из Сједињаних америчких држава, из Италије, из Данске, Шведске, Норвешке, из Русије, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Грчке… Прваци тих држава, учесници олимпијских игара, да је рецимо овде играо Мајкл Дизен, американац само две године након што је освојио титулу светског првака – каже аутор књиге.

Др Чедомир Ђукетић основао је 1971. године Шаховски клуб „Раднички” у Бајмоку. Сама идеја јесте била да се развија шаховска игра, да шах буде водиља у животу која ће нас научити свим тим принципима: да научимо да будемо стрпљиви, да научимо да се боримо, да губимо али и да побеђујемо на достојанствен начин – истакао је организатор, др Ненад Ђукетић, син оснивача некадашњег клуба.

- Само књигу смо око четири године припремали, и сабрали смо оно што смо имали – ту смо задовољни. Данашњи дан је прилика да се та књига испромовише и драго ми је што су пре свега врхунски српски играчи (од седам најбољих спрских играча пет је овде данас), то даје посебан печат овој приредби, а број учесника је преко 125, то даје масовност, што је исто тако важан сегмент.

Овај турнир је био успешан, али већ се планира следећи, наредне године, који ће бити још већи, још масовнији, да би шах био и остао популаран не само у Бајмоку, већ и шире – истакао је организатор.