Традиционалним отварањем „Улице занатског пива“ која је и ове године била смештена у шармантном амбијенту Гимназијске улице у центру Новог Бечеја, у четвртак, 22. августа, почела је јубиларна 30. манифестација „Госпојина“. Током осам година колико постоји као подманифестација „Госпојине“, „Улица занатског пива“ постала је једна од омиљених дестинација посетилаца манифестације, али и и самих произвођача занатског, односно крафт пива. „Улица занатског пива“, током четири дана манифестације, радила је сваког дана од 18 часова све до дубоко у ноћ, уз богат програм и рок музику, задовољан је организатор „Улице занатског пива“, Драган Вукотић: „Велико је задовољство радити, пре свега, тај четвртак, јер нашим програмом се отвара Госпојина и са овог места почињу сва дешавања. Искрено, не могу да верујем да смо овде већ осам година, све је врло брзо прошло, али заслуге свакако леже на овој симпатичној локације Гимназијске улице и на људима који подржавају Улицу занатског пива. Током четири фестивалска дана заиста смо се трудили да посао одрадимо максимлано професионално и квалитетно, баш као и претходних година. Морам рећи, у оквиру Улице занатског пива у првом плану су нам произвођачи пива Србије. Ове године их је било 12, дакле, то су све крафтери Србије који су били са нама, делећи своја искуства са посетиоцима. Ми смо дошли у ситуацију у склопу каравана занатског пива који радимо, када кажемо да идемо у Нови Бечеј, јер остављамо га за крај, као шлаг на торти, одмах ме питају, хоће ли бити купања, роштиљања на Тиси, вожње чамцем…Сви ти људи просто врло радо долазе и враћају се у Нови Бечеј. Мислим да је то и показатељ нашег гостољубља и топлине коју они доживљавају овде. Музички програм који смо имали и ове године је био ту да употпуни све оно што смо организовали са пиварима, пре свега, укусе лета, различите ароме по којима се углавном и памти један овакав фестивал. Сви ћемо отићи мање више одушевљени музиком или што смо неког срели, упознали новог, али укуси су то нешто што осећамо и што нам остаје у мислима до наредног фестивала и зато се врло радо враћамо и тражимо тај укус који нас је учинио срећним. Наравно, што се тиче музичког програма, ми нисмо комерцијални, зовемо клупске бендове, младе, неафирмисане бендове који траже шансу управо путем оваквих дешавања и њих предстаљамо публици, а то су и нешто искуснији бендови који су ту да направе атмосферу какву један овакав догађај и заслужује. С ватрометом у поноћ и ми затварамо наше капије и надамо се да ћемо и следеће године да се вратимо у Нови Бечеј.”